Српски пчелар

Св. писмо говори: „чедо испитуј, шта ти је телу здраво, а пази шта му је нездраво, па му то не дај“. Пошто је пак данас научно испитано и доказано, да је мед најбољи шећер за човјечјп организам, који не само греје, јача и пита, већ и од болести брани и лечи наше тело, време би било да својски пригрлимо мед п да исти већ један пут заузме у нашим домовпма оно место, које му с правом припада, те да не не морамо жалитп што нам је Божић један пут у години. У то име, срећан ти Божић! Вел. Радинцп

Ђ. Коларовић парох.

Право о пчели.

Написао Др. Жарко Миладиновић.

(Наставак.) Из наших старих споменпка видесмо, да су се п стари •Срби јако забављали ичеларењем. То нам јасно показују између осталог и имена места у српским земљама, као што су: Оулншт-к-ннц4, o\-лтрн (место близу Скадра), Уљаре у Лабу, ПŁчелина стћна, ПЗзчелињн стћна и т. д. Манастири српски били су у старо време не само расадници књижевности наше, него и живи извор, из којега је све истецало, што је нагињало напретку и образованости српскога народа. Тако видимо, да се тамо п пчела неговала.* Пчеларство у Срба дакле напредовало је од вајкада, а у средњем веку се плаћао шта више и порез на пчеларење и то према кошницама. Плаћала се т. зв. иетина, дотично десетина, а то доказује најбоље, да је пчеларство одбацивало добар приход, јер иначе не би опорезовано било. И то јо доиста јединствен случај опорезивања пчеларења, јер у другим државама тога нема. У Немачкој трмчани порез никад није постојао, па ни у Аустрији, ни у Угарској. За владе Марије Терезије издан је шта више т. зв. ирви пчеларски закон за Аустрију и Моравску од 8./IV год. 1775., којим се за увек кошнице, боље пчеларп ослобађају од плаћања пореза, Па кад су пре више годпна у Аустрији хтели одлучнп Фактори, да уведу порез на пчеларство, тада су се сви пчелари подигли и указали на па•тент Марије Терезије, којим је пчеларство ослобођено за увек * Ко хоће више да разабере о „Пчеларству у Срба“, нека чита npo* Живановића књигу „Српског Пчелара“ на стр. 8 19.