Српски пчелар

од пореза. И на том је п остало и дан-данас како у Аустрији. тако и у Угарској. Али не само ; да је постојао у старој српској држави трмчани порез, већ су и ичелари с друге стране добијали иовластице, што се тиче промета с медом и медовином, па је с тога пчеларство п могло напредовати. То напредовање тим преје могуће било, што су се пчелари у зборове скупљали, те ту већали о напретку и увапређењу пчеларства. Пчеларских сталних друштава да како није било, али је било зборова, скупштина пчеларских, које су се од времена на време хад и кад састајале. За оно време и то је врло много било. У хрисовуљама разним даване су пчеларима повластице и то као пчеларском сталежу, а у истим је установљено пто г докле траје власништво на пчелама, дотиано како се власништво губи. Ако је рој одлетео, а господар га није вијао или га је вијао, па га из вида изгубио, тада је изгубио право власништва на рој. А ако је рој стигао, па га није могао одмах, да ухвати, довољно је било, да га обележи. Тако обележење налази се п у германском праву, те је у тим сродна та устаноВа српска са германском. Обележење то налази се и у црногорском имовинском закону у чл. 76., где се између осталог утврђује ово : „. . . Ако рој сједе, ... а власник нема иачина да челе одмах ушика, он их може обиљежити као своје, послије тога нико пх други заузети не може.“ У старом српском праву пије било посебне установе о крађи ичела, као што је то случај био у германском праву, али то није ни било потребно, јер се по Душановом Законику свака крађа, па и пчела, казнила врло оштро, јер су татима крадљивцима за казну одузимали вид (чл. 145 у савезу са чл. 148 Душ. Зак.: „а тат да се да не би други пут видео у како ће шта украсти. Уз то је Душаново законодавство увлачило у одговорност још и село, црописујући, да се „распе“ село оно, у којем би се нашао крадљивац. То показује довољно, колико је тадање законодавство прегло било, да истреби крађу, па тиме је дата била безбедност и пчеларима за њихове пчеле и кошнице. 0 тамањењу туђих ичела (туђица) нема никакве посебне установе бар нама таква није позната али за то пма општих одредаба у Душановом Законику, што се тиче оштете злобне (злобе), јер у чл. 52. и 71. истог Законика наређује се, да је шта више госиодар кубе одговоран за такву штету, те да он све плаћа или да/е онога, који је зло учинио. То последње доказује нам, да је и старо српско право имало сродну одредбу са наређењима римског закона т. зв. lex Aguiliae, који је наређивао, да ако животињау или роб чини штету, има господар штету платити или животињу, дотично роба дати у накнаду