Српски пчелар

Што се тиче стицања и губитка права власништва на пчеле, о том говори §. 384. о. гр. з. овако: „Домаће пче.че и друге питоме и припитомљепе пчеле не смију се по вољи хватати, шта више власпик има право, да их на туђем земљишту гони, али ипак мора накнадити штету, ако му је нанесе. Ако власник кошнице не буде рој за два дана гонпо или ако је припитомљена животиња четрдесет и два дана сама од себе изостала, може ју на општем земљишту сваки, а на свом земљишту власник земљишта ухватити и присвојити.“ И аустријски грађ. закон.ик говори о домаћим пчелама за разлику од дивљих ичела, о којој разлици у римском и германском праву нема спомена, изузевши Швабеншпигл. Али из горње установе ипак излази, да аустријски законик не сматра домаћу пчелу питомом, већ припитомљеном. 1 Према томе ни тај закон није се ставио на право и тачно станпште, и ако се мора у томе видети неки напредак. Са Швабеншпиглом слаже се аустријско ираво у томе, што одређује рок, докле траје власништво на побеглом роју. „Das oesterreichische Reclit greift also auf die sclion im Schwabenspiegel enthaltene Festsetzung einer Frist zum Einfangen des entflohenen Schwarmes zuriick; mit guten Grund,, weil nur die Festsetzung einen solchen Rechtszustand verburgt.“ право враћа ce већ у Швапском Огледалу садржаном установљењу рока за хватање одбегло • роја; са оправданошћу, . . . . , јер само то установљење зајемчује такво правно стање“) тако вели др. К. Белц. 2 Разлика је само та, што је Швабеншпигл (Швапско огледало) установљавало три, док аустријски закон два дана за гоњење пчела. Па зато зајамачно и мисли др. Белц на поменутом месту, као да је тај рок кратак. Али шта се има разумети под рсчима: „ако власник не буде рој за дса дана гонио“ ? То значи, да се власништво губи, ако се за два дана од часа, кад је рој излетио, не иде у потеру за ројем. 3 За та два дана не може нико стећи право власништва на рој, који је побегао, јер ва то време још увек траје право господара, чији је рој. 4 Нису правници у том сложни, шта бива, кад прођу два дана. Др Ђелц 5 и др Ђек 6 мисле, да после измака дводневног рока престаје свако право првог власника, па да може сваки други рој заузети и то у првом реду власник земљишта, а онда ма ко други. Док Штубенраух 1 опет друкчије мисли, јер вели : 1 В. и дра Офнера ~Sachenreeht“ (.Стварно право“) на стр. 66. а „Das Recht an Bienen“ на стр 88. 3 То исто мисли и др. Бек у споменутој књизи на стр. 23. 4 в. дра Велца на пом. м. на стр. 88. 5 В. дра Белца на стр. 88 8 в. и дра Бека на пом. м. на стр. 24. 7 „Commentar zum oest. allg. biirgerlichen Gesetzbuche“ I. св настр. 505.