Српски пчелар

.„Hatte dieser (т. j. власник poja) dagegen. die Verfolgung innerhalb der zwei Tage eingeleitet und nacli Ablauf der zwei Tage ordentlich fortgesetzt, den Schwarm aber nicht anffinden oder erreichen konnen, so scheint die allgemeine Frist von 42 Tagen Platz zu greifen. “ („Ако напротив исти (тј. власпик роја) није био рој за два дана почео, па за та два дана уредно гоњење и довршио. али рој није могао да нађе ни стигне, тада изгледа, да важи опште време од 42 дана.“) Ми мишљење ово иоследње не можемо, да уважимо, већ се слажемо са др. Белцом и др. Беком, 1 ато зато, што је закон угледајући се на Швабеншпигл одредио за пчеле кратак рок за гоњење, док је за друге припитомљене животиње дуже време установљено, исто и из самог текста законског излази. Да је пак закон хтео тако да одлучи, како то Штубенраух тумачи, тада би то нарочито нагласио, а и нагласити морао. Општи rpai). законик говори о „власнику земље“, који има права себи присвојити пчеле, које падну на његово земљиште, ако га господар не вија или их је из вида изгубио, боље рећи ако је рок од 48 сахата прошао, те свакако има се решити питање, да ли се ту мисли власник или уживалац земље, макар и не био власник исте. Др. Бек у својој често споменутој књизи 2 заступа мишљење, да то право нрисвајања има онај коме припада цраво уживања земљишта. („Sie bilden ein Eigenthum des aut die Nutzungen des Grundes Anspruchberechtigten" „оне (т. j. пчеле) су власпиштво онога, који има права на ириходе, користи То мишљење своје образлаже др. Бек тако, што указује на то, да закон говори о присвајању на ириватном ијавном добру, па као што на јавиом добру ие стиче право па окупиране пчеле држави као власнику добра, већ држављанима, који имају само права на уиотребу тога земљишта, тако исто и код приватног добра припада право на окупиране пчеле уживаоцу, без обзира, да ли је он власник земљишта или не. Штубенраух 3 пак говори само о власнику земљишта код приватног добра, а што се тиче јавног добра, то ту тврди, да сваки има права на окупацију пчела. По нашем мишљењу није посве оправдано мишљење ни дра Бека, а Штубенраухово. Беково мишљење није с тога оправдано, што би по његову мњењу на џриватном добру имао право окупације и закупник, јер он је уживалац ствари т. ј. вуче ириходе од исте, а с друге стране странац не би могао окупирати на јавном добру, а то у закону не стоји, јер по закону „сваки“ може окупирати. Док је Штубенраухово мишљење у овом другом де1 И др. Офнер у свом делу „Das Sachenrecht" на етр. 67. заступа мишљење ових научењака. 2 на стр. 22. и 23. 3 1. с. стр. 505.

89