Српски пчелар

1 пчеларство и у најбољој години доста је ако је и врло јака маторка пустила три роја тим пре у мршавом крајуи у рђавој години треба добро проценити да ли се уопће сме допустити кошницама да се роје и ако се допусти колико сме која кошница пустити ројева. Пчелар мора увек одржавати у снази своје кошнице да могу увек добру пашу исцрпсти. Ројеви се могу спречити као што је познато ако се покидају сви матичњаци. Тај посао сигурније се изведе у ђерзонци, јер у њој можемо видети и доћи до сваког матичњака те га и уништити, но у плетари је већ теже. И у плетари обично граде пчеле матичњаке сасвим доле на ивици саћа те се виде и могу се лако покидати, но хоће да саграде по некоји матичњак горе у кошници где га не можемо видети и до њега доћи. Зато код плетара треба добро пазити да нам се не изгуби из вида који метичњак. Плетару треба окренути и све пчеле димом отерати сасвим горе у кошницу, затим све матичњаке покидати, а уз то лагано размаћи прстима саће и загледати горе у кошницу пма ли гдегод који матичњак. Кроз осам дана треба и опет прегледати кошнице, па ако нађемо затворених или залежених матичњака треба их и опет покидати. То се понавља све док не престану пчеле извађати матичњаке т. ј. док их не пређе нагон за ројењем.

Дописи.

Сарајево, 10. маја 1900. Штовани госиодине уредниче! У 10. броју „Српскога Пчелара“ од 1898. године укратко сам саопштио цијењеним читаоцима, да се и у нас живо почело радити око оснивања пчеларског друштва, које би посредовало око тога, да се рацијонално пчеларење рашири што се може више у све слојеве народа у Босни и Херцеговини. Морам јавно признати, да сам се много огријешио о ошпту ствар, што нијесам од онда до сада више ништа прибиљежио о нашем друштву, које ево већ залази у дрргу годину свога јавног живота, као што сам то овда обећао ?* Надам се, да не ће бити од штете, ако и сада штогод * Једино што је г. Петар Мирковић, учнтељ у Земуну, описао један прошлогодишњи пчеларски састанак на Илиџи код Сарајева у „Српском Пчелару“ бр. од год. 1899. Дописник.

163