Српски пчелар

укратко прибиљежим из прошлости овога младога друштва. Но ако ми славно уредништво уступи мјеста у овом цијењеном листу. нећу заборавити на његову будућност. Трудићу се, да својој слабости и неспособности протрем очи и напрегнем уши, како бих народу пажњу што боље обратио на ову толико важну грану народне привреде. Гдје год опазим које „бисер-зрнце“ на пољу пчеларства у овијем земљама, гледаћу, да га оплијевем и у цијењени „Српски пчелар“ пресадим, а гдје опет опазим „тоње“ и кукоља, настојаћу, да то „Српским Пчеларом“ оплеменим или искоријеним. Дакле на посао ! Концем октобра 1898. год. висока земаљска влада одобрила је правила нашега друштва, а већ у децембру су учињене све нрипреме, тако, да је друштво почетком нове 1899. године почело свој јавни рад. Правилима стављена је друштву у дужност ова задаћа : Да поучава народ у рацијоналном пчеларењу јавним предавањима и практичним приказивањем код пчелињака у састанцима и школама; да устројава поучне течајеве (курсове) за пчсларе; да изашиље по земљи практичне учите.ље, који ће народ поучавати рацијоналном пчеларењу; да уреди друштвену књижницу и музеј, који ће стајати на расположењу свијем друштвеним члановима; да приређује изложбе, на којима би се могли одликовати, похвалити и наградити вриједпи пчелари, да подиже друштвене узорне пчелињаке, који имају служити народу на углед; да оснива своје подружнице у свим подесним мјестима у земљи, које имају етајати у блиском саобраћају са централним друштвом у Сарајеву; да унриличава пчеларске састанке у разним мјестима, како би пчелари могли на лакши начин међусобно своја мишљења лично измјењивати; да подржава свезе са другим пчеларским друштвима, како би могло својим члановима што темељитије и зрелије поуке давати; да утјече на законодавство давањем мишљења предлога и молби, да се испослују наредбе за одбрану и заштиту интереса пчеларства; да посредује за прођу пчеларских производа друштвених чланова ; да расписује награде за списе пчеларскога садржаја; да бесплатно даје кошнице, оруђа, поучне књиге и т. д. сиромашним друштвеним члановима; да издавањем друштвенога листа шири заједницу чланова и подржава међусобни саобраћај међу Друштвеним члановима и т. д., и т. д. Као што се види друштво има лијепу и племениту задаћу, алп да се овака задаћа бар у њеколико оствари и у дјело приведе, то је на приом мјесту потребна огромна материјална снага, а за тим енергична воља и истрајан рад. Благодарећи Богу тога свега код нас није недостојало ! Када смо напоменули задаћу нашега друштва, ред је да

164