Српски пчелар

новић: „проФесор До. Бихнер и пчела или старопчелари и младопчелари“ а госп. Иван Маширевић: „вештачко саће и важност јаких кошпица“. Г. Иван Каменар, учитељ иредаваће: Кад уједају пчеле и зашто уједају? Иредаваће такође и пароси Ђорђе Коларовић, Васа Ј[атинкић и Марко Шаула. Позивају се чланови друштвени а и остали пријатељи ичеларства и ове једине српске економне стручне задруге, да изволе у што већем броју сабрати се на ову главну скупштину. Посетиоци ове скупштине имаће прилику, да се поуче из напред споменутих предавања а пе мање ће се користити проучавањем узорнога и великога пчелињака проФесора Живановића. Из седнице управног одбора „Српске пчеларске задруге у Руми“, држане 2. (15.) јулија 1900. године. Тајник: Председник: Марко Шаула. Тоша Богдановић

Отрован мед.

„Sie sind voll Honig, die Blumen; Aber nur đie Biene findet die Siissigkeit aus.“ Гете. Читао сам подавно њемачки пријевод КсеноФонтове „Анабазе“. У њему сам нашао доста лијепих и занимљпвих цртица, којима бих могао метати напоредо њеке из садашњега живота мојих земљака по личкокрбавско; жупанији, али сам тек добро запамтио оно мјесто у IV. књизи (гл. 8.), па којему се прича, како су настрадали Јелини једући отровна меда. Већ сам се више пута накањивао, да поведем ријеч о таквоме меду, али сам се разбио свагда на томе, што као непчелар немам при руци ни богате пчеларске књижевности. И сад се упуштам у овај иосао само са оним градивом, што сам га покупио из њеколико зоолошких и хемијских дјела, но уједно молим сл. уредништво овогавјешто уређиванога „Срп. Пчелара“, да допуни оно, што се мени отело. Поменуто мјесто у „Анабази“ гласи овако: „Јелини

071