Српски пчелар

сами изазвали туђице и ја се морам српским народним пчеларима дивити како они коректно по природи схваћају пчелу што се све види и огледа на народној терминологији. Ја се дивим српским народним пчеларима, што њихово схваћање о пчели одговара најновијим тумачењима природних наука. Ја се клањам духу народном. Дакле српски интелигентан пчелар не смије пчелу звати крадљивицом него туђицом, јер то је прави народни термин, који одговара потпуно тумачењима онијех људи, који се природним наукама баве. Пчела не краде него сабира. Овдје ћу непошљетку још њешто додати. Интелигентни пчелари мисле, да туђице нападају слабице. Али и то није истина и ја сам се пошљедљих година освједочио, да баш нападају на нај јаче. То је сасвијем природно. Оне кошнице, које су јаке по друштву и које имају у прољеће највише меда, на те туђице највише и нападају, јер из таких кошница јаких мирис од меда највећма струји и шири се напоље. На таке кошњице сасвијем природно морају нападати туђице, особито у рано прољеће кад још нема никакве паше, јер нападање туђица на туђе кошњице бива само онда кад нема у природи паше, а то је обично у рано прољеће и у доцну јесен, у којим крајевима у то вријеме нема паше. Туђице обично од јаких кошница буду одбијене, те онда на сусједне слабице навале, којима, ако их пчелар не опази, до пошљедње капке однесу мед. Кад не не могу у јаке кошнице да продру, онда се окоме на слабице, које напошљетку страдају. Мирис од меда из јаких кошница изазове туђице, а напошљетку слабпце страдају, зато у рано ирољеће п у доцну јесен треба сузивати лета баш јаким кошницама, јер из њих се расипа мприс напоље, који изазпва туђице. Напошљетку морамо казати да туђице не нападају на друге кошнице, што немају меда, што их је глад на то натјерала, јер оне баш напротив имају меда; њихова друштва су најјача друштва, а меда имају највише од свијех других кошница и оне баш за то што су снажне и што имају највише меда, могу најбоље нагон природни да извр-

175