Српски пчелар

шују т. ј. да сабирају мед и да га осјете и по другим мјестима кад га у природи нема. Оне дакле раде по неодољивом закону природном, зато оне нису крадљивицв него туђице. Гл. уредник.

Шта је прије „Пчелара“ Аврама Максимовића од 1810 г. писано у српској пчеларској књижевности?

а сам у својој кљизи „Српски Пчелар“ навео кратко уиутство за пчеларе у војничкој крајини од год. 1808. латиницом штампано на 28 страна малога Формата. То је дакле упутство за двије године ирије Аврама Максимовића „Пчелара“ штампано у Бечу. Сад имамо да забиљежимо још два календара, један 1792. а други 1807. за које досад нијесмо знали. Први носи натпис: ПлдкЕНо=сЕркскш лгксдцослокА за /гћто вкр сокосное 1792. кое састонтх w 366 днеи и содержит’ кх cEK'k Kpoaj'k и Ридјски кддЕндарх, cz вгдггЕдмлм к& kcakSk* Нед'клlо чтодљок, четмрн фсртала /Ицд, arknS и yipđKZ, рОДОСДОКЈЕ ДОЛЈД đBCTpIHCKđrW, АиЧНОЈ СOСТOАНIЕ ККl г сокосдакнм/л, laavpiMECKKiA КанцЕдарш, /Иилостк царскB|о на= родB cfpKCKOMS Кх K'knH'k, трЗдошх и ижди= кешелјх /Иаркјдеск lTSaiw" при кои\& науодитсд. Други календар од год. 1807. има натпис овај: на w рождсстка Хрјстока 1807. еже естк простое, сир'кчк: из'А 365 днеи состоацјее, сочиненкш кх ОуПОТрЕБДЕШЕ ПдЈКЕно=(лЕркскагц? и Еала\ЈискагцЈ народа kz цЕсдро крадЕКски\а ДЕржакаух WKp r kTaioiparwcA, содЕржлсрш кх cEK*k кролск различнкl)(Х и нBжднкl\х оуказанш лгксАцослокпкц-А Еет\'ш, и Ноккш ТИЛсацослокх. Покседнекное и зауож= ДЕНЈЕ солнца. Долготб ДНА. ZISHHKIA ЧЕТКЕрТК! сх коздBшнкlдш приклЈОЧЕШАДЈи и\х. Родословје HKiH'k ЦарЕИ и КралЕи во Svpon'k. Ндзнлчеше Началсткх ДBуОКНКIу& КОСТОЧНКIА ЦрККЕ. Ндзндчеше ToprwKx. Окцјее ТЕЧЕНЈЕ Поштх. Нд КОНЕЦХ раЗЛИЧНДА кх жизни * Исти је Маркидес Пулијо почео издавати 14. (26.) марта 1791. у Ђечу прве српске политичке новине с натписом „СербскЈн НовиннГ 1 .

176