Српски пчелар

чоме писању „опсенарство“ држим да је потребно карактерпсати бар т?аково писање ради оних, чијом „простотом“ хоће да се „опсенари" користе. Покрет п рад добрпх п вољних људп за право добро народа, којим хоће да га покрену из устајалости, у којој се већ у велпко почео трухлеж да развија, на жалост „некима“ не годи. Јавна предавања религијозног, моралног, економијског и научног садржаја у прикладној формп намењена публици у пајширем смислу, „некима“ нису спасоносна него су убптачна! До душе лист, којије донео горе исписане чланке, у пстп мах доноси велике похвале о раду исте врсте у Бечкереку и Сомбору, па зашто писац овпх чланака није можда и са бољпм радом те врсте задовољан? Зашто? Ево зашто: зато што су у томе покрету у Карловцима узели до сада учешћа ,Др. Летић, прота Вучковић, проф. Живановић, прота Живковић, проф. Душан Јакшић, проф. Мил. Недељковпћ, Др. Данкуц п др. а нпје Grundvig отац народних унпверзитета у Данској, Paul de la Cour, Deuison, Тоућес, Ruskin, Andreos Ca nrig i e, J. Ma c e.... ц ... ? п зато што се према нашим приликама приређују та јавна предавања у недељне н празничне дане на местима, која су најзгоднпја, а немамо сељачких универзитета као у Данској, Шведској п Норвешкој, што немамо енглеске ~university extension“, што немамо 5,200.000 долара за подпзање јавнпх библијотека, што немамо за тај посао 65 јавних зградакаоу Америци, што нисмо Данцп, Шведи, Норвежзнп, Енглези, Американци и т. д. и што нису Карловци Oxford, Cambridge, St.-Loues и т. д. и т. д. Најпосле зато, што се „зграда саграђена за семинар богословски не уступп народу за народни универзитет" „па би се онда нашло људи (!) који ће хтетп (!) уз оца Летића радити“! Ко не верује да је то све неко написао п да је некп лпст то донео нека нађе п прочита горе наведене бројеве споменутог листа. Ми у „Српскоме Пчелару“ имали бисмо разлога и све ово споменути кад и не бисмо имали још шта, што се односи на само пчеларство, јер се то све тиче предавања где је заступљена пољска прпвреда, дакле и пчеларство. Али тај бедни Та који нас својим ппсањем изазива и на смех а још више буди у нама сажаљење, као што и има такових несретнпх људи, он говори и о пчеларству поводом предавања проф. Ј. Живановпћа! Тај Та! вели на Живановићево предавање које је око 500 слушалаца са највећим ужпвањем п одобравањем пропратило: „народу не треба говоритп о користи пчеларства, јер он то зна, него впше о љубави према раду“ Гlа онда подмеће ову недотупавну изреку: „зашто да нису п друге жпвотиње божије „у винограду господњем“ а не само пчелпца?“ Уз све ово каже: „Ко тако интерболпше, тај нешири науку него мистпку. .. . Изводити закључке из живота п рада пчелињега, веома је опасно. Не може сваки да видп п да осетп то исто, што нашп религпјознп пропагатори пчеларства хоће да виде и осете. Нека само помисле господа, која тако фабулирају о пчели, на Manteville-ову фабулу о пчелп из почетка (прво издање изашло!7o6. г.) 18. столећа. А та је фабула била права апологија неморала са