Српски пчелар

маћој привреди, као што и данас многи неиисмени људи у рабош бележе. Врло танким плочама од воска превлачили су стари Јелини драгоцене ствари да не рђају (оксидишу) на ваздуху. Славни лекар Галенус даје нам врло јасне податке како се ираве од воска пчелињега неке лековите масти. А писац Алексардар из Тралеса, који је живео у VI. столећу пре Хр. спомиње као лек у пеким болестима влажне воштане облоге. Од вајкада био је обичај код Јелина воском печатити. Ручне књижице бележнице, што је обично Јелин поред себе носио да по коју мудру изреку испише или било да трговачки пазар учини, биле су обично у виду таблице од дрвета израђене и воском превучене. Па када се такова таблица испише, и кад белешка на њој изгуби своју вредност. обично се восак на таблици стињи и изглача, да се по њему поново писати и бележити може. Писма су писали на таковим таблицама, а у потпуном смислу мање таблице превучене воском замењивале су данашње посетне карте. Врло су радо стари Јелини за таковим таблицама своју последњу вољу исписивали. Данашња наша школска деца употребљавају таблице од граФита, да се на њима уче писати, а још код старих Јелина школска су деца употребљавала таблице дрвене превучене воском и на њима се учили писати. Бељење воска било је познато не само Јелинима, већ и пре њих Фенићанима и старим Римљанима, Бељење воска обично се састојало у томе. да се восак исече на врло танке плочице, које се изнесу на сунце да их сунчани зраци обеле. Млечани су први пренели у Европу трговином својом и начин како се бели восак; па као што се онда, тако се још и данас бели восак, у Француској у Целу, у Енглеској Штоквел код Лондона, а на исти начин беле восак и Линебуржани. Слике старих предака и заслужних људи правили су вештаци од воска, то су чували Јелини као аманет у атријуму или књижници ивојој. Вештаци (fictores) знали су од воска правити разноврсне животиње, волове, овце и свиње, и т. д. То су куповали сиромашнији људи да

86