Српски пчелар

принесу боговима својима на жртву, јер не могаху ку* пити живе овце пли вола. При укопима још у оно прастаро доба палили су воштане свеће. Слично значење и још већу вредност имао је пчелињи восак код старих Римљана. Columella и Plinius (f 79 г. пре Хр.) спомињу да су Римљани у хиљаде хиљада случајева пчелињи восак употребљавали • особито је чист восак вредио као домаћи лек. Восак су превијали када се ко убоде, држали су да све што је нечисто у телу да восак извлачи, превијали су га на спољашње отоке, и веровали су да ублажује болове у стомаку и живцима По Плинијусу превлачили су Римљани воском разна воћа, јабуке и гуње, да се дуже свеже одрже, домаће ствари као бокале и боце печатили су воском, разна бурад за млеко, вино и зејтин превлачили су изнутра воском да не трухли дрво а и да чистија дуже времена остану. Воском су писма печатили, овце бележили болесну и рањаву марву превијали су мелемом у коме је пчелињи восак главни саставни део. 0 Saturnaliama палили су боговима на жртву чисте воштанице. Стари лекари употребљавали су чист восак при разним случајевима спољашњих болести, у виду мелема и масти. Као најизврснији и најлековитији восак важио је у оно доба иунски восак, на сваки начин назван је зато тим именом, што су га стари Пуњани на особити начин мриређивали и чист продавали. Вредно је прибележити како су стари Пуњани белили восак. Жути пчелињи восак остављали су напољу, да га ваздух и сунце исуши, затим су га чешће превртали да сунчани зраци извуку жутило, а преливали су га водом у којој је пре тога растворена салитра. После свега тога по казивању Плинијуса тако приређен восак куха се и добро се оиени, па онда се успе онако течан у какав суд, у коме је спремљена хладна вода да се брже расхлади. Ди се восак одржи дуже времена чист и бео а да има трајнога сјаја морали су га више пута на тој начин белити. Као што је код старих Јелина, тако је и код Римљана био обичај да се ликови славних предака од воска

87