Српски пчелар

ларе убија те коме сваки пчелар треба да на пут стаје. Та ено joni пре сто година писано је: „Кој могушчу ползу од свог кованлука имати хошче, тај колико год могушче јест, пчелама ројити се да неда“ (Сри. Пчелар год. V. стр. 27 ). Дакле још наши стари знали су да многи и којекакви ројеви нису никаква срећа за пчелара. Да је пак лакше ројидбу сузбити па и сасвим јој на пут стати у ђерзонкама него у плетарама не треба доказивати. Ја имам ђерзонака и плетара, па нисам дошао до уверења, да се плетаре боље роје; напротив, ђерзонке ми увек пре сазру за ројидбу, него плетаре, и само кад хоћу раније добивам роЈеве из ђер зонака него из плетара. Питам дакле у чему је плетара боља од ђерзонке за ројидбу? Оспм можда у томе што јој пчелар не може на пут да стане, него се често роји роји што рекао наш стари песник , s евоју у пропаст“. 4. Што се нренашања тиче. и у том погледу је плетара врло далеко иза ђерзонке положена система. Плетаре је лако пренашати рано у пролеће и у јесен, када је саће чврсто, али у лето када су тешке за топлих дана и ноћи врло је тешко преносити плетаре особито ако нису утврћене приткама (пречкама). Једина им је добра страна што их стане доста у кола и више ништа; па и сте стране није претежнија од американке, јер ја и ових натоварим по 20 на кола. Ја преносим своје кошнице (ђерзонке и Плетаре) сваке годипе кад прецвета багрена у ливаде, а у јесен опет кући; па у ђерзонкама никад никакове штете имао нисам, док у плетарама особито оним које немају притака буде вигае пута штете. Истина ни све ђерзонке нису згодне за пренашање, али за то је нчелар у сретном положају те може бирати ђерзонке такове, које одговарају његову начину пчеларења, дакле са којима ако је потребно може извести и оно преважно пчеларско правило: ~на особини'је мед“. —Ко хоће сам да се увери, која је кошница боља за пренашање, нека покуша у мају и јунију пренашати американке и плетаре, па ће одмах бити начисто, имају лп ираво они, који хвале да је плетара врло добра за пренашање.

136