Српски пчелар

5. Пре но што одговорим па ону тврдњу, која каже : да пчелару, који се држи плетлра не треба никакова пчеларска знања, морам запитати мисли ли се овде пчеларење рацијонално или старинско, које се ослања на срећу и случај? Ко хоће да пчелари на срећу и да све остави случају, наиме: да стреее рој, па да га до јесени не дира, а у јесеп. што је за останак да остави, а што није да погуши, и тако да тера док једна лепа година, као што је код пас била 1899. —l9OO. не учини крај његову ичеларењу, тај може пчеларити са плетарама, ма да ни основних пчеларских појмова нема. Ко пак хоће да ради пашгурно и да рацијонално постуиа са уложеним капиталом, те да има од пчеларења сигурне користи, као од друге које привредне гране, тај мора имати нужна пчеларска знања, ма пчеларио и са самим плетарама. Шта више ја бих рекао, ко хоће да с плетарама рацијонално пчелари, мора се исто тако па и боље разумети у пчеларењу, него опај који ради око ђерзонака, јер ђорзонка је књига, коју је могуће у свако доба отворити и до најмањих ситница разгледати, а пле■тара то није, него је пчелар приморан да комбинује и по спољашњим знацима суди унутрашње стање кошнице. По томе дакле не стоји, да опоме који пчелари са плетарама, не треба пчеларског знања. 6. А сада да видимо још, како стоји са последњим и понајглавнијим разлогом, који гласи: ономе, који пчелари са плетарама, не треба толико времена и вешгине, као ономе, који ради око ђерзонака. (Свршиће ср).

О мојем предавању на првом конгресу српских и хрватских пчелара у Вуковару.

У „Hrvatskoj pčeli“ у 5. броју од ове године стоји ово : ~Је ли, зар не би било умјестно, кад би на кон гресу било више нрактичних предавања? Та рекох већ да је нд састанак дошло не само нчелара по имеиу и цчелара „од ока“, већ и пчелара великога гласа. Био ти је туј и госп. Ј. Живановић. Зар не би било лијено кад би н. пр. г. Ж. као прокушани пчелар узео попут г. Коса рецимо са својом усавршеном американком више

137