Српски пчелар

усамљени, од времена на време измењују ио коју кошницу са другим пчеларима. тиме се обнавља крв и подиже живахност и вредноћа у народима. Сада ваља већ помишљати на узимљавање својих пчела, за то 5 6 предњих оквира најбоља меда не треба дирати. Ово се тиче нарочито оних пчелара, који немају јесење паше. Ко има позне паше, нека ранији мед истреса да се не би сувише рано кристалисао, а од познијега нека оставља пчелама за зиму.

Са којом кошницом да пчелари почетник, са ђерзонком или плетаром?

(Говорено на I. пчеларској изложби у Вуковару 2. (15.) октобра 1901).

(Свршетак.) Мени се чинн, да они који то тврде, не мисле на рацијонално нчеларење са плетарама, онако као што пчеларе Линебуржани, него на наше старинско пчеларење на срећу. Ја искрено исповедам, да бих волео не пчеларити, него кад бих морао са плетарама пчеларити рацијонално у пуном смислу; јер, све послове теже је извести у плетари него у ђерзонци. Спречавање ројидбе, сузбијање трутовскога легла, измена старе или рђаве матице и т. д. послови су који захтевају знања, вештине па и времена више него код ђерзшака. Већина се послова око плетара оснива на искуцкавању, а искуцкавање није баш тако лак и брз посао. Лако је рећи: искуцкај пчеле из кошнице, али то урадити није тако лако. За то већ, што готово сви послови око плетара оснивају се на искуцкавању, мора сваки пчелар радије пристати уз ђерзонке. А шта тек да кажемо за ројење ’ Зар чување и чекање на ројеве из плетара по месец и више дана од 8 сахати у ујутру до 4 после подне, није дангуба и то колика дангуба. Па још када иде ројидба као што треба, како тако. Али кад ројидба застане па се отегне у недоглед а главна паша за то време прође, тада је сва дангубл и сав труд узалуд. Хоћемо ли пак да правимо из плетара вештачке ројеве, то је још мучнија работа, јер опет се морамо латити несноснога искуцкавања. Контролисање да пчеле воде правилно саће

151