Српски пчелар

опет је теже у плетари нсго у ђерзонци. Сви дакле ови послови око плетара, захтевају и знања и трпељивости и времена. Међу тим те све послове око ђерзонака, обавља и у средњу руку извежбани пчелар, без опширнога теоретичнога знања, врло брзо и без натеге. Вештачким саћем стаје се без по муке на пут ширењу трутова. Хватање и додавање матице иде брзо. Појача вање, спајање, лечење од срдобоље, прихрањивање, измена рђава меда добрим, све су то послови врло важни, који се у ђерзонци дају лако и сигурно извести; а у плетарама стају ти послови времена и зноја, а неки као н. пр, измена рђава меда добрим, не дају се никако извести. Но да све ове врло важне послове не узмемо у обзир, па само вештачко ројење ђерзонака, које пчелару не само што уштеђује силан труд и траћење. времена, него му номаже да ухвати по коју пашу која би му измакла, и када би чекао на природне ројеве; за тим када се узме како је брзо и лако наиравити вешгачки рој у ђерзонкама особито онај „на лет“, све нас то приморава да признамо првенство ђерзопке пред плетаром. Док пчелар са плетарама мора по месец два дана да дангуби чекајући на ројеве, дотле онај који пчелари са ђерзонкама, вештачки изроји своје кошнице, те не мора да чами чекајући на природпе ројеве, и да се за њима витла и вере преко плотова те нужа по дрветима, него иде па гледа друге своје послове, а у нчелињак иде у доколици када му други послови допусте. А каква је тек разлика у добивању меда из ђерзонке и из плетаре! Из ђерзонака истреса се мед по неколико пута преко године, дође се до најчистија меда разне врсте; истреса се од нролећа на до јееени, а не смањује се уз то пчелињак. Онај пак са нлегарама, мора да чека до јесени, те што више хоће да добије меда, тим већма мора да смањи свој пчелињак. Овако бива у добром случају, а то је ако има јесење наше. Не буде ли пак у јесен природа издашна, сав је груд узалуд и пчелар од својих плегара нема нишга, као што је био случај у нашем крају г. 1899. —l9OO. Осим тога мед из ђерзонке је чистији, лековитији, иа за то и

152