Српски пчелар

keine Kiinsteleien, кад нема паше, не помажу никакве мајсторије. То је цијела истина. Једне је године била у мојем крају паша сасвијем мршава и ја сам у љеке американке метнуо Ханеманове решетке, а у њеке нијесам метнуо. Завиривао сам у те америкапке три недјеље, ua нијесам нашао ни капи меда ни у једним ни другим американкама, а и матица није носила јаја. Ту није помагала Ханеманова решетка, него је одмагала још. Кад сам опет једне године однио своје американке на бијели босиљак, нанијеле су пчеле колико више меда, у којима није било Ханеманове решетке. Паша је била бујна и пчеле су с таком журбом сабирале мед, да магица није могла нигдје наћи ћелице да снесе које јаје. Пlта ће нам онда ханеманова решетка. Било би непаметно метати у гаким нриликама Ханеманову решетку. Али бивало је на мојем пчелињаку и таких година да је матица силно умножавала друштво, а у ћелицама није било ништа меда. То су године гдје је паша у средњу руку. У таким су годинама другатва јака, ади меда нема. Ту треба дакле њешто чинити, да се друштво сувише не умножава на штету меда. У таком се случају ноказала решетка врло добра. ЕБом се стаје на пут прекомјерном лежењу матице, те се тијем долази до њешто меда, кад је паша у средњу руку. Из свега се тога види да Ханеманова решетка нема мјеста увијек у американци. Прави иак пчелар гледаће, да му пчеле, ако је иоле могуће, имају увијек naine, па му онда не треба Ханеманова решетка, нити какве друге мајсторије, које стају на пут матици, да не леже јаја, како би пчеле што више меда нанијеле. Ако је могуће, треба сваки пчелар да се држи онога: на осовини роди мед. Треба своје кошнице нренашати с једне паше на другу бољу, бујнију, јер паша подиже друштва, облагорођава друштва, подиже снагу друштву, уништава клице сваке болести, устостручава вредноћу и неуморност у народу и доноси лијепу корист преко неуморних пчелица њихову пчелару. У 9. и 10. броју Hrvatske pčele госп. Стјепан Деан написао је чланак с натписом „0 кошници без Ханема-