Српски пчелар

Ханеманових решетки а камо ли кроз једну, само да доснију до медишта, гдје ће брзо истоварити мед и опет излетјети на пашу, куда их вуче силан нагон, који оне морају задовољити. Пчела дакле мора кроз Ханеманову решетку, ако је она удешена као што треба и ако је на оном мјесту у кошници, гдје треба да стоји. Али кад је бујна паша, питање је, је ли онда и потребаа Ханеманова решетка? Ја сам искусио, да кад је бујна паша, не треба Ханеманове решетке у кошници и пчеле више меда нанесу кад је нема у кошници него кад је има. Али кад је паша у средњу руку, онда матица има мах, те носи само јаја, а пчеле што нанесу меда, то све потроше на ирихрањивање уљева и за пчелара не остане ништа. Ако је пак пчелар у овом пошљедњем случају метнуо Ханеманову решетку, не ће матица моћи по цијелој кошници носити јаја, и пчеле не ће сав сабрани мед потрошити на прихрањивање уљева, него ће остати у медишту њеки сувишак меда и за пчелара. Оволико сам ја искусио што се тиче Ханеманове решетке. Сад пак да видимо како други миеле о њој. Једна је теорија у пчеларству, којој је ударио темељ Ђерзон, а и пракси су главна правила одређена при пчеларењу, али начин нчеларења какав ће пчелар примити, то стоји до краја, у којем се пчелари, до климе, до Флоре околине, у којој се пчелари, адо Флоре опет стоји, какве ће копшице пчелар употријебити, да ли с великим оквирима или с мањим, да ли усправне кошнице или положене „Данашње је модерно пчеларство игра с природом‘ 4 рекао је добро један швајцарски пчелар. Али је игра с природом тешка. Добро пазити треба да се ие игра против природе, јер ће онда ићи све натрашке. Онај се може играти с природом, који зна добро бијологију пчеле. А ко зна добро бијологију пчеле, тај се мора играти с природом онако, како то хоће пчела и како њена природа захтијева. Против природе пчелиње не смије ништа радити, и ако ради против природе њене, ићи ће му све суноврат. Прави дакле пчелар мора добро позвавати природу пчелињу и само кад то зна, моћи ће

20