Српски пчелар

ББему не треба никакве претраде, њему не треба Хавеманове решетке. Њему је главно да удеси своја друштва, своје кошнипе ва главну пашу и како их он удесв,. онда вм не треба Ханеманова решетка. Испоредимо ли пчеларење Гинтера са Гравенхорстовим, онда видимо двије противности, што се тиче Ханеманове р<шетке. Те противности долазе од различите пање. Ја лржим да Гравевхорст у својем крају има бољу пашу, зато му и не треба Ханеманова решетка, шта више још му је од штете, кад би је метао у кошнице. А. Алберти је позват као взврстап пчелар са своје књиге о вчеларству и са своје кошнице (Blatterstock), која је једна од вајбољих кошница. Он је први био објавио Ханеманову решетку у Европи у пчеларским новинама што су излазвле у Ајхштету и први је ночео правити Ханеманову решетку изумјевши њеко длијето за прављење Ханеманове решетке. Он вели за Ханеманову решетку да иије истина да ичеле крзају крила провлачећи се кроз њу, ако су само рупе изглачане као што треба. Даље говори он о паши овако: Ако је паша бујна, овда се не треба бојати од прекомјернога легла и вреграду између медишта и плодишта треба извадити. Кад је бујна паша, онда се до!ађа, да пчеле вапуне све ћелице медом, из којиз су изашле пчеле тако, да матица вема нигдје да свесе јаја. С*свијем се друкчије мора поступати кад је мршава паша, а матипа јако леже. Онда је безувјетно нотребно, да се метне преграда између медвшта и плодишта ? јер ће иначе прекомјерно ле гло сав мед потрошили. Ако није у изгледу јесења паша, онда се мора плодиште и сузити. Тек у половини августа пусте се пчеле у цијело плодиште, да матица належе jaja, како би младе ичеле ушле у зиму, које су кадре зиму издржати. Хватање пак старих матица у јунију или у почетку јулија, да се ставе ширењу пчела на вут, а да (е зијем што више меда (златно правило), одобравамо само, да се може чинити, гдје је матица сасвијем стара, па се жели младом замијенити. Али хватање матица за овзј случај не може се за опће правило изезиЈЈер овако обезматичене кошнице тошко до

42