Српски пчелар

иочетку паше ухвате матицу, затворе je на дуже времена или је сасвијем из кошнице избаце. Не гледајући на ужасан поса), кад се јаком друшгву хвата матица, у више случајева не испада тај посао за руком, а и посао са хватањем матица није још ни свршен, јер девети или десети дан, како смо матицу затворилг или ухватили, морају се сзи матичњаци до једнога иокидатл, да не би се народ ројио. Даље треба знати, да саио друштва с матицом сабирају мед, а безиаци више сабирају цвјегни прашак. 3 ггворене и опет друшгву пуштене матице чеето бивају неплодне, јер затвор утјече врло рђаво на њих. Још је друга незгода ту, шго такови безибци врио тешко добивају матицу. Због тога њеки пчелари номажу се на дру и начин. Они одвајају медишге од плодишта дашчицом, коју пробуше на зипе мјеста, али кроз те руне прође и матица за пчелама у медиште, Будући нак да све ове направе остају без жељена уепјеха, то се прије њеколико година њешго изумјело за овај случај, од чега се много очекивало. То је Ханеманова решетка, која долази између медишга и плодишта. Али и та се сноава ноказала као врло недовољна. Резултати, које мисле њеки пчелари да су иззеги, добили, почивају по мишљењу мојем па обмапи. Ја сам у друштву са својим пријатељима правио многе покушаје са Ханемановом решетком, јер сам искрено желио, да се добра страна Ханеманове решегке докаже. Али сви покушаји дадоше нам увјерење, да је Ханоманова решетка за пчеле справа за мучење, која при бујној паши више шкоди, више штете ноеи, него што помаже. Ипак ја не ћу никога одвраћатл да покуша пчеларити с Ханемонвом решетком, јер се она може уметнуги у сваку кошницу. Тако пише Гравенхорсг о Ханемановој решеци. Па шта чинн он, да матица не леже по цијелој кошници? Он меће два сата с медом једно до другога између медишта и плодишта или два сгара вјешгачка сага. Ала и за то не стоји он добар да не ће матица пријећи преко тијех сагова у медиште. Ол много и не нолаже на то.

41