Српски пчелар

течнији, те се лавше истреса, hciu када за хладна времена по неколико сахати стоји ван кошнице. Када су пак јаке жеге, па саће од врућине одмекне у кошници, добро га је који сахат држати на хладноме месту, да мало очврсне. 9. Пчелар мора познавати медове својега краја, па оне који се брзо ушећере истресати, а оне који остају за дуго течни, остављати пчелама за зиму. Ко има меда од старачца или јесење хељде, тај ће када му стигну ти медови, сав ранији мед истрести, а пчелама оставити за зиму од речених позних медова. 10. Да се истресаљка не квари и да лепше ради. треба метати у кош (витао) подједнако тешко саће. Не треба на једанпут метати у истресаљку старо и младо саће, него обашка старо а обашка младо саће. јер старо саће можемо и брже окретати а на младо мирамо јако пазити особито, ако је пуно меда а уз то велика врућина Да се младо и јако пуно саће не издроби, треба га 2—-3 пута у истресаљци окретати т. ј. ону страну, која је окрепута осовини треба окренути кади и обратно. Да мед лакше из саћа лети, треба саће метати у истресаљку тумбе т. ј. ону страну која стоји у кошници горе, окренути доле. 11. Пред јесен и уопће када паша попушта, мо» рамо бити врло пажљиви, када враћамо у кошнице истресено саће. Када је паша добра, можемо цео дан вадити пуно и враћати празно саће, али када опазимо да туђице наваљују на празно саће и да насрћу на отворене кошнице, тада морамо истресено саће враћати тек пред вече када престане лет. Ако туђице не најбоље одмах истресено саће метати на место извађенога пунога, тако пчеле најмање дангубе а и пчелару је одрешен посао Са два помагача моћп ћемо три пута више меда истрести, него са исто толико помагача када оквире тек после подне или пред вече враћамо. Приликом истресања меда треба лета стеснити. 12. Поклопце и мед који накупимо приликом отклапања саћа, треба прелити врућом водом па давати у вече ројевима или слабим кошницама, а особито плета.

86