Српски пчелар

кошнице баш усред хељде, те нису могле бити уморне од далека пута, хиљадама су лежале за неко време по пчелињаку, па тек касније дизале су се на седала и улазиле у кошннцу. Милећи по земљи чисто су подскакивале и покушавале да лете, као када болују од мајске или друге сличне болести. Ово сам опажао само првих дана када почну облетати хељду, а касније не, ваљда док се не на викну на њен нектар и прашак, који мора бити да имају у себи неке материје која опија. Још морам напоменути, да пчеле нису увек односно сваке године подједнако биле збуњене, неке године бива их мало по земљи, а неке године толико да је страхота погледати. И ако нисам опазио да пчеле од тога гину, али свакако би било зло када би ударио какав пљусак, пре него што се пчеле подигну у кошнице. Ради те да кажем збуњености, дангубе пчеле. те нису v стању нанети меда као са друге паше. Хељда би цветала до мртве јесени да јој коса или рани мраз не учини крај. На први поглед изгледа то добро, јер пчеле имају дугу јесењу пашу, но у ствари није тако. Пчеле се на хељди јако измуче и изргају. слабе и отрцане у зиму, па зато преко зиме силне поумиру, те кошнице врло слабе дочекају пролеће. Да то не буде, треба кошнице раније са хељде кући носити, а не чекати док сва прецвета. Мед од хељде је јако загасит, неке године готово мрке боје, јако је сладчк и силовита мириса, који се мало коме допада, па заго га ретко ко купује за јело, премда сам имао купаца, који су тражили баш меда од хељде. Није истина да се мед од хељде брзо ушећери, те да пчеле на њему умиру, напротив врло дуго држи се течан, па зато сам ја без бриге, када узимим пчеле на меду од хељде. И Линебуржани кажу да је мед од хељде један од најбољих медова за пчеле. Пчеле на њему врло добро презиме, а и за снекулативно прихрањивање врло је добар, јер ни један мед не дражи пчеле и матицу на ширење легла, као мед од хељде. Мед од хељде има у себи o‘l7o мравиње ки-

108