Српски пчелар

Хељда

(Polygonum fagopyrum. Buchweizen. Heidekorn.) (Пчеларско писмо.)

Поштов. прпјатељу ! Примио сам ваше писмо, у коме ме питате за хељду, о њеној вредности за пчеле, да ли шкоди пчелама ? и т. д. Будући мислим да ће ова питања занимати и друге пчеларе, дозволите ми да вам преко „Срп. Пчелара и на њих одговорим. Истина је као гато кажете, да сам ја у овоме листу писао о хељди и имам донекле искуства о њеној вредности за пчелу. Само морам напоменути, да сам ја писао о хељди као о јесењој паши за пчеле, а о пролетњој хељди не знам вам ништа из искуства рећи, јер овде сеје хељду само спахија и то на стрњици. Толико сам могао чути и читати, да је пролетња хељда свагда медовитија него јесења. Могуће да њена медовитост зависи као и других биљака од тога какво је време када она цвета, но биће да много стоји и до земљишта, јер већина пчелара слаже се у томе, да је хељда најмедовитија на лаком и песковитом земљишту. Као што рекох, на овдашњој властелинској земљи сеје се често и много хељде, али само на стрњици, баш као што кажете, да ће и ваш закупник да ради. Ја се радујем хељди, јер не стоји, као што сте ви чули, да пчела њоме поквари мед од старачца. Истина и она стигне док јога старачац цвета, али код нас главна ора старачцу већ пређе када она почне у пуном јеку цветати. Као сав цвет, тако ни хељда није ни на стрњици сваке године подједнако медовита. Неке године морам по више пута да истресам мед од хељде, а неке године спреме пчеле себи тек добру зимницу. Пчеле када лете на хељду пакосније су него иначе, али не стоји као што некп пишу, да није могуће око њих радити и да као рој вијају човека на стотину хвати далеко од пчелињака. Опазио сам да су пчеле збуњене као пијане, када почну летети на хељду. Ма да су ми неких пута биле

107