Српски пчелар

је то учинио, а њемачки пчелар Шмидекнехчи каже за Фанеминове решетке да су ваиста досадне и штетне, Њемачки ичелар С. Вертен каже : Кад пчалар нема довољно пчелинога саћа, па мора трутовско да меће у медиште, онда је принуђен да огради медиште Ханемановом решетком. Ја нијесам пријатељ Ханеманове решетке и употребљавам је само онда, кад немам пчелињега саћа него морам трутовско саће да мећем у медиште и кад хоћу да добијем меда у саћу. У положеним кошницама најбоља је и најприроднија преграда међу плодињтем и медиштем пун сат с медом. Ј- Денлер, уредник пчеларских новина у Елсас-Лотрингеву каже за Хавеманову решетку овако: Да је Ханеманова решетка за пчеле справа за мучење, сааца у царство Фабула. Напротив је она наша најкориснија и најпотребнија справа. Што је већа, то већма и одговара сврси. У Елсас Лотрингену нема кошнице без Ханеманове решетке. Хиљаде центи меда што добивамо у гдјекојим годинама, смањиле би се, кад би се пуштала матица по цијелој кошници да тумара. У. Врамер, председник задруге швајцарских пчелиних пријатеља, један од најбољих иознавалаца пчелињега живота и најбољи ирактичар међу швајцарским нчеларима говори да је Ханеванова решетка потребна, ако пчелар хоће да исцрпе прољетну пашу као што треба и као што се може сасвијегч исцрпсти кад је Ханеманова решетка у кошници. Да со пчеле не би скањивале да улазе у медишге кроз Ханеманову решетку, треба да је медиште добро утопљено, не треба плодиште додавањем празнога саћа ширити, треба у медиште додавати саће, које је пчели симпатично. а то је, у којем је више пута легло било, ле које п«ели лијепо мирише. Ханеманова се меће, кад су i челе већ почеле улазити у медиште. а прије тога кад је саће медом поирскано у медишту. Кад се хоће да добије природно саће с медом у медишту, онда је апсолутно потребна Ханеманова решетка. Тако пише највећи пчелар швајцарски о Ханемановој решеци. (Наставиће се).

Ј. Живановић.

106