Српски пчелар

вори о решеци отнрилике ово: Ја сам се користио сатом са Ханемановом решетком, што је изумио Макс Кнак, да добијем више меда у својим положеним кошницама. Прије нијесам метао никакве преграде између плодишга и медишта, па за то сам и добивао мало меда, јер се легло ширило по цијелој кошници. Кад сам метао даску са умегнутем Ханемановом решетком. пчеле нерадо пролажаху кроз њу за и то је опет био никакав приход од меда. Тек кад сам r. 1899. на изложби у Трептову видио сат са Ханемановом решетком, што је изумио Максо Кнак и кад сам чуо предавање о том сату, те кад сам тај сат почео употребљавати, почело јс ићи набоље са приходом од меда. Тај је сат као и други сат, само што је ужи и краћи. Са обје стране, а и доље за два је прста сат краћи, а то је испуњено Ханемановом решегком, која допире по патоса и с једне и друге стране до зидова. Кроз ову решетку иду радо пчеле, јер овијем сатом није прекинуто медиште од плодишта. Тај саг мора потпуно бити израђен и не смије имати никаквих рупа, кроз које би се могла матица провући. До бољега је дакче прихода дошао Шголценбурго, откада је почео са споменутим сатом са Ханемановом решетком пчеларити. Немачки ичелар учишељ Н. Сшеенхузен унотребљава Ханеманову решетку кад је треба у своје вријеме уметнути између плотишта и медишга, а њемачком пчелару Б. Данку не треба Ханеманова решетка. Њемачки пчелар Максо Кнак употребљава свој сат са Ханемановом решетком са успјехом, који смо већ напријед споменули говорећи о пчеларењу Штолценбурга. Њемачки ичелар П. Хоие каже за Ханеманову решетку да није потребна кад је добра паша, а шго њеки кажу да није потребна и кад је паша рђава, с тијем се ја не слажем. Било је више година рђавих, али у медишту није било легла, јер сам Ханеманову решетку употребљавао. Њемачки ичелар Фриц Крај употребљавао је Ханеманову решетку, а једнога дана поскида Ханеманове решетке из свијех кошница и каже, да се не каје, што

105