Српски пчелар

чинило, опет би туђице пренеле болест на већ излечене пчелињаке. Истина да то није лако извести, јер и међу пчеларима има небрига, којима није стало ни до својих а камо ли до туђих пчела особито када виде да су са својим пчелињаком готови. Заго је потребан закоп противу пчелиње куге и обавезно лечење на свима суседним куженим пчелињацима, јер без сложнога рада болест се нигда не ће коренито угушити, него ће се на ново преносити са кужних на здраве и излечене пчелињаке, ма се служио по који пчелар и најрадикалнијим лековима: спаљивањем и закопавањем кужних кошница. Америкапци када имају у пролеће и у јесен дакле у време када пчеле више и не воде саће, залишних оквира пуних меда, лече кужне кошнице овако: пчеле из кужне кошнице стресе и споји у чисту празну кошницу и ту их оставе 3 4 дана док на своје исхрањивање не потроше у желуцима понесени кужни мед. После 3 —4 дана, када пчеле већ почну малаксавати од глади прихране их, преселе на пуне чисте оквире. Одмах их се не сме стрести на оквире с медом, да не би у својим желуцима понесени мед повратиле у ћелице и тако и здрави мед, на кога смо их стресли, окужиле. Саће са кужним леглом треба одмах дубоко закопати заједно са оквирима, а још боље, спалити, па пеиео закопати. Ко хоће да спаљује кужно легло нека ископа у земљи рупу, у рупи нека наложи ватру и у њу побаца кужно саће, па кад се ватра угаси треба рупу земљом затрпати. Тако се најсигурније утамањује сваки траг пчелиње куге, јер само саће спалити а не затрпати није довољно. Будући мед не изгори него га остане у пепелу, то ако удари киша, или ветар пепео разнесе, могу пчеле да мед осете, те да њиме окуже своје здраве кошнице. Да то не буде треба дакле спаљивати у рупи, па по томе рупу, затрпати. Остало саће можемо у затвореној стаји где не дсдолазе пчеле истопити, па восак продати ако се бојимо да га употребимо за вештачко саће. Штахелхаузен каже да американци праве од тога воска вешт. саће, тако је н. п. сам надзорник пчел. куге N. С. France правио од

123