Српски пчелар

такога воска вештачко саће и разделио га у 82 кошнице па се ни у једној није нашло трага од те страшне болести. Тако Амерпканци, међу тим ја не бих никада хтео од такога воска правити вештачко саће. Мед из кужних кошница није за људе шкодљив али за прихрањивање пчела не сме се нипошто употребљивати и мора се држати на такоме месту где га пчеле не могу наћи. Што се самих кужних кошница тиче, Американци кажу да се исте могу одмах употребити, шта више да их није нужно ни дезинФиковати ако нису биле медом упрскане. Ја пак држим, да је боље бити мало пажљивији када се има посла са тако опасном болешћу, па ми се за то свиди савет оних пчелара, који препоручују, да треба кужне кошнице добро опрати цеђем и карболом, а но томе држати барем годину дана празне где год на нромаси То вреди разуме се за скупе дрвене кошнице, плегаре нису скупе, најпаметније је спаљивати. Испаљивање кошница сламом нема вредности. . Ко се реши да целу кошницу са пчелама и саћем спали, тај нека прво пчеле сумпором погуши, да се не би разлетале и пренеле болест у друге здраве кошнице, а по томе треба све спалити у рупи, као што је мало час речено. Сви послови око кужних кошница свршавају се када престане пчелињи лет, особито ако туђице досађују. Многи пчелари када лече своје кошнице по описаном Шираховом или Американском начину убијају матице, јер су неки научењаци тврдили да су нашли кужних бацила и на самим јајињацима и у семењачи матичиној, па мисле да су тамо доспели тиме што се је матица спарила са трутом из кужне кошнице. Нисам дорастао да ово научењачко мишлење нобијам али ја јако сумњам да ће баш све стајати. Mak Evoy а и многи други пчелари о томе нишга не говоре, да треба матице убијати. (Свршиће се.)

Ђ. Коларовић.

124