Српски пчелар

зим, да немам мешаних медова и за то их сваке године добро продам. Док није бвло кошнице са покретвим саћем и истресаљке, да се може од сваке у већој мери медовите биљке мед засебно истрести, него су пчеле у исто саће восиле мед са све вегетације преко целе године, а у јесен се саће муљало и из њета мед процеђивао није ни било разлике у ароми и боји меда. Била је може се рећи једна врста меда угасите боје и јаке ароме. Данас пак можемо имати меда засебно од цвета багренова, липова, еспарзете, хељде, бела босиљка и т. д. Сваки тај мед има евоју карактеристичну арому, по којој можемо познати од кога је цвета мед. Пчелар нема дакле нужде, да даје арому меду, кад може природним путем имати разно ароматичних медова. Кроз дуже стајање мед туби арому, а кроз кување на ватри уз примесу шпиритуса изгуби сасвим арому и првобитну боју па постане угаситији. Без скоро икакове ароме јест мед босиљковац и ко би баш желио и овоме меду дати арому може у Флашу, из које га троши, метнути једну махуну ванилије, па ће имати врло иријатну арому. Етерска уља дају меду осим ароме и боју. И као што цвет на етерско уље мирише, тако има и приближно сличну боју цвете. За то су медови са белога цвета безбојни, бели зеленкасти или жућкасти, а од црвенога и нлавога црвени у свима ниансама до сасвим угаситог. Као што се по мирису, тако се и по боји може доста нриближно знати од каквога је цвета мед. Ове је године австријско пчелзрско друштво у Бечу установило таблицу боја и меда. Тачним посматрањем боје изложених медова видећемо да је мед од једнога и истога цвета, који цвета у пролеће и лето, бељи пролетњи него летњи мед. Откуда та разлика ? Топлота утече на етерска уља тако, да постају тамнија, а последвца тога је да са растењем летње топлоте бива и мед угаситији. Разуме се, да се при оваком посматрању мора имати мед само од једне исте биљке. Из истога су разнога медови у пределима северним и онима, која леже високо над морском повр-

154