Српски пчелар

истресе медљику око гнијезда у онијем кошницама. гдје је има. НамЈесто истресенога меда додаће пчелар шећера, који ће ичеле унијети око истога гнијезда. Ако јс била паша са багрене и липе добра, онда не треба пчелар, да тај мед напријед истреса, него нека истреса иошљедња четири оквира, а оне остале оквире оставиће за зиму. Тијем ће сигуран бити, да му пчеле не he зимовати на медљици, него на багреновцу и липовцу, на којима ће лијепо презимити и јаке изићи у пролеће. Али ако је багрена и липа омахнула, па су пчеле у августу сабрале саму медљику, онда пчелар мора тај мед истрести сав, па додати шећера, колико је потребно да пчеле лијепо презиме. Тијем ће одржати своје пчеле преко зиме у најбољем стању, јер на шећеру презиме пчеле најбоље. Само пчелар мора израније почети прихрањивати своје пчеле шећером, како би га могле инвертовати у мед. Ако га пчеле не инвертују у мед, он ће у кошници ускиснути, и од њега ће пчеле такође добити срдобољу. Али кад пчелар израније у мањим оброцима буде додавао шећера, пчеле ће га инвертовати у мед, који је уз биЈели босиљковац најбољи мед за презимљавање пчела, На килу бијслога шећера долази литра воде, које ћемо мало прокухати и у малим оброцима до давати пчелама, да би боље могле пчеле инвертовати га у мед. Мед се од шећера највећма ириближава бијелом босиљковцу. А нозната је ствар, да на бијелом босиљковцу најбоље презиме нчеле, а по томе онда и на шећеру најбоље презлме пчеле, само треба гледати да га пчеле инвертују у мед. У пролеће нак, кад матица леже, не бих шећером прихрањивао пчела него медом, али ако је велика нотреба, не бих се жацао ни у пролеће да њим прихрањујем пчеле. И то сам покушавао више пута, па никад се није на мо|ем пчелињаку појавила куга. Само као што рекох треба да је шећер инвертован у мед, Зато треба израниЈе прихрањивати шећером. Сасвијем дакле сигуран онај, да ће му пчеле сасвијем добро презимити, ако својим пчелама дода шећера, а сумњив мед истресе напоље. Нема дакле никакве бојазни од шећера, него напротив на шећеру најбоље презиме ичеле.

160

За све што се тиче администрације од I. јануара 1903. треба се обраћати на „Српску пчеларску задругу у Руми“. Рукописе, књиге и листове у замену и друго што се тиче уредништва, треба шиљати на: Уредништво „СРПСКОГА ПЧЕЛАРА“ у Карловце. Власник и издавалац Српска Пчеларска задруга у Руми. Штампа Српске Манастирске Штампарије 1906. 560.