Српски пчелар

већи аукторитети говоре и пишу против шећера. Највећи аукторитет у томе, којем је најбоље позната анатолија и физијологија ичеле, јеете ШенФелдо. Он каже, да се нчеле дегенеришу прихрањевањем шећером и да једнаким ирихрањивањем шећером добивају пчеле и кугу. Ја пак пчеларим тридесет и једну годину и више сам пута прихрањивао пчеле шећером из потребе, потрошио сам дванаест стотина Форинти за шећер и могу казати, да нијесам опазио, да су ми пчеле дегенерисале нити су имале кадгод куге за ово тридесет и једну годину, него сам стекао искуство, да је шећер најбоља храна за пчеле, на којем оне сасвијем сигурно презиме и изиду у пролеће чиле и здраве без и једне мртве. Да шећер није шкодљив, него напротив на њему најбоље презиме пчеле, види се и знамо отуда, што пчеле на шећеру не ће никад добити срдобоље. Медова има разноврсних, међу којима има и такових, на којима пчеле зими угину. Ти су медови зелене боје и брзо се кристализују. Од таких медова пчеле добију срдобољу и ако пчелар зараниЈе не оиази, пчеле ће на њему угинути. Ти су медови највише медљика, која ништа друго није него слатки екскременти од лисних ушију. Ђерзон и други пчелари налазе лијек од срдобоље у томе, да ичеле који пут зими излете напоље из кошнице, па да се ишчисте. Али бива да зима заокупи, да пчеле не могу преко цијеле зиме излијетити ни једаниут и онда пчеле угину. Ila ако им се да прилика, да излете, онда се многе не поврате у кошницу, него их напољу свлада зима и из зиме изиду друштва сасвијем слаба. Ја сам искусио да најбоље презиме оне кошнице и најснашније изиду у пролеће, које нијесу ни једанпут излијетале преко зиме. Да богме да су у овом случају пчеле на добром меду зимовале. Добар је мед багреновац, липовац, бијели босиљковац. На таким ће медовима лијепо пчеле презимити и не ће осјећати потребе да кадгод излете преко зиме, кад се укаже вријеме топлије. Медови разврсни имају и разноврсна својства. Тако мед од ренице и медљика кристализују се брзо и на њима пчеле угину. Наш народ каже: на меду умрле пчеле. Дакле нчеле добивају срдобољу од њеких медова. Сваки је пчелар могао опазити, да са пчелињака не лете све пчеле у једном правцу, него једне лете на ову страну, а друге опет на ону страну и по томе се може закључити, да није мед у свијем кошницама једнак. Отуда можемо лако појмити, зашто су њеке кошнице добиле срдобољу, а њеке нијесу. Или ако су пчеле летјеле све само на једну страну у јесен, па су ипак само њеке добиле срдобољу, а њеке нијесу, онда се то може протумачити, да су у њеким кошницама пчеле начиниле гнијездо још прије јесење паше, кад је липа и багрена цвјетала, а њеке су се пак задоцниле, те гнијездо правиле за зиму кад је медљике било. То треба пчелар, да зна, те да

159