Српски пчелар

али ако у кошници нема трутовскога саћа или га има али врло мало, тада зазовиматице пошто су залегле то мало трутовс. саћа, почну лећи неоплођена трутовска јаја и у пчелиње ћелице, које га пчеле поКпопе испупченим поклопцима, као и рђав црв, које га је залегла трутовњача. Старије је мишљење, да су то оне ичеле, које су се излегле близу матичњака, те су их пчеле дуже него што треба храниле млечем, па су им зато јајњаци развијенији. Новије је мишљење, да радилице када остану без матице или када се осећају задуго без матице, 1 а тиме и без легла, па будући немају куда да запреме млеч, почну једна другу хранити млечем, од чега им се развију јајињаци, те почну лећи неоплођена јаја (партеногенеза) из којих постају трутови. Које од ова два мишљења стоји, или је можда томе узрок нешто треће што ми још не знамо, није наше да овим приликом испитујемо, досга је да знамо да такових пчела има које носе трутовска јаја, и то не једна, као што се не давно мислило него по више па и много у једној кошници. а да их има у једној кошници више, лако ћемо се уверити, ако од једне таке кошнице начинимо више малих ројева, па ћемо у свима наћи, залежених трутова у трутовским и пчелињим ћелицама (рђав црв), што не бн могло бити, да је у кошници једна назовиматица. Ррђав црв леже дакле и труговњача и назовиматице, и пчеле у једном и другом случају заклапају рђав црв исцунченим поклопцима, зато Немци рђав црв и онај који је легла матица трутовњача, и онај који су легле назовиматице, називају Buckelbrut, јер између једнога и другог рђавог црва нема разлике, па и дивља пчела (мали трутићи) који се излегу из једног и другог легла сасвим су једнаки. Српски пчелари под именом рђав црв свакако су разумевали трутовско легло у пчелињем саћу, које је потекло од матице трутовњаче, но будући смо видели да има трутовскога легла у пчелињим ћелицама и када нема у кошници матице, па будући ми за ову другу 1 Кад је матица задуго затворена.

149