Српски пчелар

тицама са њена места и метнути је где год подаље, а на њено место метнућемо спремљену кошницу са леглом и пчелама. Пчеле из когазице са назовиматицама вратиће се на своје старо место, где ће наћи јако друшгво и правилно легло. Ако имамо залишну матицу, можемо је одмах тој спојеној кошници додати, а ако немамо нчеле ће саме себи извести матицу јер смо им дали саћа са јајима и леглом. У кошници са назовиматицама остаће нешто пчела међу којима су и назовиматице и трутови. Ове треба погушити чим видимо да су се пчеле вратиле на своје старо место а у нову кошницу, јер ако то не учинимо и већина трутова и трутића (дивље нчеле) отићи ће у нову кошнкцу. Пошто смо трутовима и рђавом црву посекли главе, поделићемо саће из те кошнице другим кошницама. Да смо сигурпији да се пчеле не искосе, боље је кошницу са на.зовиматипама у вече склонити са њена места него када је јак лет, јер када је јаки лет хоће пчеле из премештене кошнице са јаком силом да нагрну на старо место те да се покољу, а када тај премештај обавимо у вече, сутра дан пчеле већином с паше враћају се у нову кошпину. Ова два начина боља су, него стари начин, по којем су се све пчеле и трутови из кошнице са назовиматицама стресли подал>е од пчелињака на земљу, па пуштали да се врате на своје старо место, јер тако су се и сви трутови враћали у пову кошницу. Ако се кошница, у којој су назовиматице, не може преместити с места, морају се све пчеле и саће преселпти у другу празну кошницу и као што рекох однети даље, а у испражњену кошвицу сместићемо ројче или саће са леглом и пчелама, као што је под 1. и 2. речено. 3.) У пчеларскоме свету добро познати свештеник Weyganđt, не премешта никуда кошнице са назовиматицама нити води бригу о назовиматицама него ради овако: све оквире из кошнице са назовиматицама повади и поређа на затворене ногаре за десетак центиметара раздалеко један од другога (место ногара може бити и празна кошница). Затим узме из јаких кошница оквире са

165