Српски пчелар

Др. Штајнер истиче исто тако лековитост меда за болести у грлу, нлући и желуцу. Др. Реклам каже за мед да je изврсна храна, која се лако вари и боље храни него ни једна друга храна. Др. Шаумбург, штабни лечник у Берлину говори, да је носле мнојих покушаја дошао до увереља да шећер, а особито мед ради својег непосредн >г утецаја на живчани систем у стању је да предупреди умор. Др. Лајстер каже, да је 6 месеци јео сваки дан с белим хлебом 150—250 грама меда, те се је осећао врло добро. мадг! је радио тешке цослове. ПроФее. Кломперер говорећи о храњењу болесника каже: „ми имамо у меду храну, која може сасвим заменити разне препаратз од угљених хидрата за храњење. Једна обична кашика којом једемо, има у себи 75 процената колорија, дакле више него једно јаје, па ипак се мед саразмерно врло мало троши!“ Др. Вил познати лечник за болести у желуцу, препоручује онима, који пате од рака у желуцу, да више иута једу меда. М. Depaire проФесор у универзитсту бруселском у својем предавању ксје је држао 1897. г. у белгијској краљ. медецину, препоручивао је, да треба од меда правити разна медицинска вина. Др. Ополцер радо је одреl)Ивао за испирање грла мед (Oxymel simplex) помешан са жалФијом. ПроФее. Bunge каже, да мед најбоље и најприроддније освежава и чисти крв. У меду има осим разних соли још и гвожђа. У меду има гвожђа колико и у беломе хлебу, а Др. Ерхардт каже да је за децу и младе девојке мед много бољи, него гвожће. Др. М. Јовановић у својој књизи „Народни лечннк" (књ. IV) ирепоручује мед као лек против глиста код деце. На стр. 15. исте књиге каже: „за нредупредити глисте, држим да је мед најбоље средство, јер сам опажао у кућама где је обичај давати деци за ужину меда на хлебу, да деца не пате од глиста или бар не толико, да би морао лечник имати посла с њима“. У књ. VIII. стр. 51. нрепоручује да треба давати деци

10