Српски пчелар

када леже у богињама „теј од зове или липова цвета заслађен медом, јер ће то пиће да убрза испарење коже, те оспа лакше да избија“. Др. Лангер, доценат у прашком универзитету за дечје болести, каже о меду: „тршчани шећер не може се асимиловати нашему телу, него га мора жедудац растворити у гвожђани и воћни шећер. Мед нак који је састављен из те две врсте гаећера, уштеђује желуцу тај посао, а то је особито добро дошло желуцу болесних и слабих људи. Зато мед треба да заузие место као поеластица здрава и болесна човека* 4 . Др. И. Шилинг. ) ченкк славнога Др. Онолцера, у „Дијететским списима а хвали лековитост меда. Између осталога каже и сво: Мед чини добро свакоме, који га умерено једе. Мед служи и данас као народни лек од камена и болова у бешици и б) брезима, од катара и астме, и с водом помешан служи за иснирање уста и грла. Мед помешан са истуцаним белим луком јесте лек од глиста. Ако је кога морила љутина па много унотребљавао магнезију те отуда добио камичке у црегима, нека пије мед са сирћетом (oximel simplex, па ће тих камичака несгатати. Црн хлебац намазан маслом и медом најбољи је лек за огварање и т. д. С. Кнајп, који је познат са својега лечења са хладдном водом, исто тако хвали лековитост меда. (Види „Пчеларс. библијотеку“ свез. Ш.) Ово мало пабирака, нека послуже као доказ, да је мед за исти дар небесаи, који треба са благодарношћу оберучке прихватити, јер као шго видимо, није само здрава храна и пријатна посластица него и добар чувар нашега здравља. на и лек у болестима. Зато ко је пријатељ себи и својима, не сме допустити, да му je мед у кући од Божића до Божића. Кад се може и у најсиромашнијој кући наћи новаца за ракију, дуван и шећер, може се наћи.и за мед. Уносећи мед у своје домове, уносимо у њих здравље. Па заго нека је мед као редовна посластица нреко целе године, а не само о Божићу на нашим столовима, јер „тгшко ономе, коме је Божић једанпут у години 44 .

Ђ. Коларовић.

11