Српски пчелар

друга кола онако клнзећи, те наклизе на прва, а на калдрму излетјеше и онијех других осам кошница! Е, добро је било што се мрак ухватио, па ме нико није могао видјети, какав сам изгледао! Хоће први кочијаш да покаже вјештину, како зна заошијати, па ми их лијепо истовари на брз начин пред кућу. Моја жена, тада вјереница, закпкоће се, на побјеже у смијеху горе у кућу; други кочијаш грди првог, а ја бтенем. Љеколико кошница се од оног треска и отворило, срећом одостраг, те се и сјутрадан по слами, што је из кошница испала, познавао траг мог пчеларскот почетка. Дај на брзу руку купи кошнице по улици; ја ћутим; у душп ми пакао, једва чекам да свршимо да их се бар нагрдим. Ал’ њима није толико до моје муке, него први вајкајући се приповиједа: „о мај, толико сам пута возио; кад се наш Чивут женио, носио сам пуна кола стакала чак из Земуна, па лијепо, а гле сад, ко би то мислио!" Други га грди и брине се за своје коње, да се нијесу изгрували. Али су по мени видјели, шта им мислим, те кад свршисмо посао, не хтједоше ни у кућу ући. Бог их зна, куд су отпшли; брзо су се пшчистили. Сјутрадан даде Бог лијепо вријеме; мек дан, обасјало сунце ■ — дај да видим, шта је и како је! Кад сам их прегледао, имам шта видјети. Четири кошнице у млијево сатрвене, пчеле погушене затрпане у саћу и меду. Осталих дванаест некако искрпим. И тако ми од 16 комада остаде 12. Али мепи не да њешто никако мира. Кад сам прегледао све, затворим их срећно без штете и по њих и по мене. Али ме копка, што пе излијећу, а тако лијеп дан! Што не уче мјесто? - Начитао сам, да треба куцкати по кошници, па ће онда излијетати. И ја ти скинем један кров, па седнем на кошницу, те куц куц по њој а гледим у лето, хоће ли која изпћи. Кад излети прва, па баш мене под око! Брзо сам се оканио куцкања. Тај сам дан ишао хотимично отечен по Карловцима. А од то доба сам с поносом гледао у свог професора, г. Жпваповпћа, кога сам наравно обавијестио већ и да сам постао практичан пчелар и годило ми је што сам од то доба гледао у њега не само као у свог професора, него њекако и као пчеларског друга! Осијек.

А. Живановић.