Српски пчелар

жало им бриге поклањају. Има доста п ђорзонака, али ово су у апсолутној мањпни према простпм кошницама. ЕБих највише наручују посједници, свештеници и учитељи. То су највише кошнице Серторијева кроја илп американке Живановићева система. Ове се пошљедње сад службено и растурују. Али мало гдје да је са новим системом и рацијоналан начин пчеларења везан. Већином су то почетници пли недоучени пчелари, који ипак напредују и бројем расту. Највпше их омета љетња суша. Стога је спекулативно прихрањивање п умјетна паша за Далмацију од највеће потребе. Производи су пчелпњи у Далмацији ријетки. Велика је оскудица у меду, а још већа у правом, пчелињем воску. Тежаци продају п једно п друго номијешано заједно. Трговци тај кљук плаћају по 66 пара по kg. и извозе у Трст, пли прерађују за домаћу употребу. Разумије се да је стога чист и добар мед велика ријеткост. А што се тиче особине меда, далматинскп је мед изванредне каквоће. Има га и силовита, али је уопће врло ароматичан. Њеки отоци на југу имају мед са рузмарина, слпчан босиљковцу. Тај је мед био на гласу и упоређивали су га једпно са химетским медом у Грчкој. Да је било интересовања и потпоре са извјесне стране, била би се та грана домаће привреде јако развила. Кажу, да су чак из Шпаније поручивали тај мед и тамошњп пчелари, мислећп да такав мед зависп о врстп матице (!), наручивали су те оточке матице и плаћади по скупе новце. А држава, сазнавши за тако велику (!) трговину, удари брже боље порез и тако у самом почетку угуши тај значајни потхват. А штета, јер тамо рузмарин цвјета по цпјелу годину у велнкој множини, гдје га има на читаве гајеве. Цо осталим крајевима паша није свуда једнака. У прољеће користи највише бојам плп бадем, којп је тако рећи најраспрострањеније воће у цијелој Далмацвји. Корпсти п остало воће, али у много мањој количини. Липе су ријетке, али ни багрене нијесу честе, пако пх лпјеп број пма, и то највише мјестимице. Уопће, може се рећп, да главнз паша пада у прољеће. У том погледу много вриједе ливаде, пашњаци и тратине, које на много мјеста обрасту све самом бијелом или нпском дјетелпном (Kriecliklee). Ова не израсте впше од 5 cm. и даје провидан и жут мед, који баца на зелено. Иначе љети и јесени највише се пабнрчи. На многим мјестима има и вријеска, п то по странама гдје је вемља лака п пјесковпта, а гора умјерена и разноврсна. Али и ту пма једна невоља. Вријесак цвјета само кад киша удари и тако, због редовие годишње суше, пошљедњи мјесецп (од