Српски пчелар

августа до октобра) мало кад донесу користи, Приповиједају, да би се од прије по три пута пчеле ројиле на вријеску, те и по три пута пчелари прегањањем вадили мед. А што је данас мања корист од вријеска узрок је п то, што га попасу овце, које се сила јагме о њ. Њекад је мање брањевина и њпва било, па се и за више пашњака у долпнп знало. Исто тако зло пролази и бпјела дјетелина. Ово је у главном кратак приказ пчеларства у Далмацпји. Нпје најпотпунији, јер бп тешко било пзнпјети све разне мјесне ирилике у овој овако растегнутој земљи, као што је Далмација. Кула (Далмација).

Ст. Бијелић, парох.

Разговори о пчеларству са почетником.

(Написао Ђ. Коларовић.)

Пгш. 22. Треба ли да још штогод спремим на пчелињаку, пре него што пренесем купљене кошнице ? Одг. Када направите банке или постоља. немојте заборавити да спремите на пчелињаку и појила. Ако купите и касно у јесен пренесете кошнипе, нису појила нужна, али ако у пролеће купите и пренесете кошнице, не сме пчелињак бити без појила за пчеле. Појила морају дочекати пчеле, да одмах ирво јутро нмају пчеле воде. Вода је увек пчелама нужна, док има легла у кошницама, а после пренашања је још нужнија, јер због пренашања настаје у кошницама јака врућина, од које пчеле јако ожедне, па им је први посао, да са зором потраже воду. После предашања црне се појила од пчела. Тако се одмах пчеле науче на појила, па не тумарају и не даве со по потоцима и барама, и не досађују суседима наваљујући на валове где се марва поји. Где се пчела једанпут намами на воду, тамо ће увек ићи. Зато нека појила дочекају пчеле, јер када се пчеле једаред намаме на друга места, тешко их је паучити на појила у пчелињаку. Док год пчеле раде, а особито у пролеће, не сме пчелињак бити без појила.

70