Српски пчелар

ка и санка ради дању ноћу. Да бих и другима омилио пчелу и пчеларство, ту појезију економије, почео сам о томе писати и сладити свакоме. Али на то се мало ко обазирао, зато никад нијесам могао ни помислити, ни сањати, да ће мој пчелињак бити икад расадник пчелињацима у Сријему, Бачкој, Банату, Хрватској, Херцеговини, Далмаијци, ua иу Србији, јер слабо је перо не само моје, него ма чије, које би подигло људе на рационалан рад ма које гране економске. Па да како је мој пчелињак постао расадником за ове споменуте крајеве? Прошло је годину дана, па и двије, док сам могао подићи сво.ј пчелињак, да се на њему могло што видјети и сваки, који би двшао на њега, да би се могао користити и чему научити. А у то је вријеме био архнмандрит Иларијон Руварац ректор богословије, а ја сам на његов приједлог био позван од патријарха ирокопија Ивачковића, да предајем црквенословенски језик у истој богословији, у којој сам служио двадесет и осам година и два мпјесеца. Послије двије године дана како се отворила богословија у Карловцима, прочуо се већ био мој пчелињак, а и ја сам почео писати о пчели и сладити пчеларство, које је врло корисна грана економска. Ја сам у то вријеме свакојаке експерименте правио на својем пчелињаку, много сам читао из пчеларства и читаву сам литературу од њемачких пчеларских дјела имао. Знао сам од каквога је утјецаја пчеларство на народ. Знао сам да ичеларство не само материјално подиже народ, него је и од особитога великог утјецаја моралнога на народ. Да су сви пчелари честити, поштени, ваљани и мирни грађани, сагласни су сви писци пчеларски. А за људе од науке особито је пчела интересантна, особито њена бијологија, њен чудноват живот, па њено расплођавање. Ја сам био спреман, да о свему овоме говорим, да свакоме осладим пчелу и пчеларство. Једног лијепога дана зажели ректор богословије арх. Ил. Руварац, да види мој пчелињак и ја му испуним жељу. Кад сам му отворио кошницо ђерзонке, посматрао је дуго кроз прозоре неуморни рад. неуморну журбу пчелињу, гледао је како се жути мед у ћелицама и како матица носи јаја у ћелице. Чудио се том вриједном створу Божјем, неуморној пчели. Запиткивао је ово, запиткивао је оно, а ја сам му на

92