Српски пчелар

ларства напишем, да не би морали моји ученици, богослови биљежити на мојим предавањима. 'Да им олакшам, напишем ја књигу „Српски Пчелар" саставио Јован Живановић. У Новом Саду издање књижаре Луке Јоцића 1893“. и прикажем је арх. Ил. Руварцу. А како је не бих њему приказао, кад је он подигао катедру из пчеларства у богословији, из које је до данас већ њеколико стотина богослова изашло, те као пароси шире пчеларство међу своје парохијане и благосиљају арх. Ил. Руварца, који је тако корисну грану економску завео у богословији- Приказ (посвета) у мојем „Српском Ичелару“ гласи овако : Пречасни господине! Свештенпк је Аврам Максимовић први, који је својим „Пчеларом“ од год. 1810. почео дизати пчеларство код нас и први опазио велику корист од пчеларења. Други је митрополит Стратимировић, који је својим великим духом загледао велику корист од пчеларства. Он је ишао оним свештеници® ма у походе, који су имали пчелињак, те их је стога хвалио говорећи: Таки нам свештеници требају. Али ви сте схвативши велику корист од пчеларења још боље средство изабрали за унапређење пчеларства од оба ова своја претходника, јер сте као ректор богословије у Карловцима подигли још пре петнаест година катедру из пчеларства у богословпји и данас има на свима крајевима српскога народа у нашој домовини Австроугарској младих свештеника пчелара, који из живих уста говоре о најкориснијој грани економској, о пчеларству и шире га сваким даном све већма међу српски народ. 0 катедрама пчеларским може се данас чути само у Немачкој. Ви сте нас изједначили с Немцима и ми данас пчеларимо рацијонално као и они и можда још више користи са пчеларења беремо од њих, јер је код нас природа бујнија. Ако дакле има какве користи за наш народ од предавања о пчеларству у богословији, онда сва заслуга, хвала и слава припада вама, јер ви сте сво.јим бадрим оком загледали велику корист од пчеларења и подигли китедру за предававање из те струке. Зато ће вам бити наш сиромашан народ вечито захвалан и ја вам приказујем ову књигу за знак те захвалности. 94