Српски пчелар

још мање белу или шарену боју. ГГчеле су доста нерасположене на те боје, а често хоће да нападају на исту, особито с пролећа док још нису навикнуте на исту. Будући да смо споменули, да се у нашим пчелињацима налази и по која плетара, то ћемо коју рећп п о њима. Плетара мора бити начињена од добра прућа. Неки додуше плету п од сламе или рогоза, но то се већ ређе налазп а не може се никако ни препоручпти. Плетара не ваља ни да је одвећ велика ниги опет мала. Свака плетара мора бити облепљена споља блатом и то са једног прста добелим. Боље су оне плетаре, које су горе заокругљене, него оне које иду у шиљак. Лето код плетзра треба да је прорезане два де три прста оздоле. Добро је, да је свака плетара снабдевена приткама, које се мећу зато да се при прегледању и пренашању не струни. Осим тога на сваку плетару мора се метнути каптар. Каптареви се праве од сламе, спте илп рогоза. Каптар мора бити толики да покрије сву плетару до доле. Каптаревп се мећу да лети пчеле сачувају од јаке врућине а зими иак од зпме. Тако удешеие кошпице сместићемо на оно место, које смо одредили и приуготовилп за пчелпњак. При намештању кошница попчелињаку први увет јесте, да се лета окрену пстоку или југоистоку. Чуо сам од једног ратара пчелара, да пчелињак ваља ©кренутп па ону страну, на коју је окренута црква. То је уверење код нашпх ратара врло добро, јер су наше православне цркве окренуте истоку. Држим да је у неколико боље окренути пчелињак југоистоку него баш сасвим истоку. Ако пчелињак окренемо истоку, то истина, да ће сунчани зрацп упрети одмах у лето, те пчеле изазвати рано на рад, али зими и с пролећа, кад је нужно да сунчанп зраци упру у лето, ко е ради тонлипе. а које да изазову матицу на што раније лежење, не ће моћп дуже времена упретп правце у лето него више постранце, јер сунце летп много впше излазп него ли зими и с пролећа. Окренуте кошнпце југоистоку илп истоку морају се подићи нешто од земље. Кошнице се подижу од земље да не трухну ; да разни непријатељп пчелама не могу лако у њих ући ; и да је лакше и згодније радити око њих. Не смемо кошнице одвише подићи од земље. Пчеле које долећу теретне са паше, који пут промаше седало те падну на земљу, и тада тешко узлете на седало, а с пролећа се и укоче на хладној земљи. Оспм тога, кад су одвише подпгнуте кошнпце, незгодно је око њпх радити. Најбоље је иодићи кошнице од земље пола метера. Већина пчелара подижу кошнице на цнлље. Некп подижу на непокретна постоља или ногаре т. ј. укопане диречиће преко којих прекуцају летве или даске, те по њима поређају кошнице, или пак на покретне ногаре. Подизати кошнице на цпгље незгодћо је и непрактичан посао. Тешко је удесити кошнпце да се не дрмају. Кад се око њих ради врло лако се поремете п обично све кошнице не стоје у истој виспни, него једна више друга нпже, што је не есте-

89