Српски пчелар

да у оном сталежу, у којем треба, да је љубав основа свега, јер на љубави је основана црква хришћанска, има људи клеветника, злобљиваца и ненавпдника. Како ти људи разумију ријечи апостола Павла у 13. глави ка Коримћанима: И дцје бозддлјх бса нлЈ*кжА лјцја, н аџе пдедд/нк. т*кло лјое ко ежЈ сжецји е, лкјбке же не њиљиу, никла полћза лји естк. Лмбк! долготерпнтк, лјилосердсткЗетк : ЛКБМ ИЕ ЗДКИДИТК : ЛКБМ не ПрЕКОЗНОСИТСА, НЕ ГОрДИТСА. Како велим ти људи разумију те ријечи ? Те ее ријечи дакле нијесу могле прицијепитијна разум тијех људи. Зашто? Зато, што им није интелигенци а њихова ирицијепљена на здравим разуму. Човјеку, којем е интелигенција прицијепљена на здравом разуму, тај не може бити клеветник, злобљивац, ненавидник. Томе може само љубав кипјети из срца ирема својем ближњем. Те је људе покојни арх. И. Руварац добро познавао и ја немам толико снаге, да кажем како је мислио о њима. Оплситеса w рода строп= тикагцЈ сегцј. (Д'к/?»н. 11. 41.) Пчеларство је у богословији напредовало, богослови се разилазили и као пароси по Бачкој, Банату и Сријему сладили својим парохијанима пчеларство и данас можемо казати да та грана економска лијепо напредује у тијем' крајезима. Данас има свештеника, који беру од пчеларења толико, колико добивају и од сесије. Ти заиста благосиљају арх. Ил. Руварца, који је подигао катедру из пчеларства у богословији. Дандс има и парохијана, који благосиљају своје парохе, што су их паучили пчеларити. Да пчеларство напредује лијепо у овијем крајевима, види се и отуда, што су се пчелари ујединили највише заузимањем свештенства и основали „Српску пчеларску Задругу и у Руми. Године ее 1905 те навршило тридесет година, откако се предаје пчеларство у нашој богословији. „Српска је пчеларска хтјела, те године да приреди изложбу пчеларску у славу мене, који пчеларим већ тридесет година. Ја сам то одбијао и доказивао, да моје писање о пчели и пчеларству не би вриједило ништа, да није основана катедра из пчеларства у богословији. Из је изашло већ толико стотина богослова, који као пароси шире ичеларство на све стране и пчеларство се не би данас по споменутим крајевима

107