Српски пчелар

тако лијепо раширило, да није било катедре из пчеларства у богословији. За то пак има заслуге арх. Ил. Руварац и „Српска пчеларска Задруга“ треба да приреди изложбу у славу његову. 0 свему овоме написао сам ја књижицу с натиисом: „Славном одбору „Српске пчеларске Задруге“ (какве нам требају економске школе?) Ср. Карловци. Српска манастирска штампарија. 1904. Ту сам књижицу послао арх. Ил. Руварцу, који је тада већ здраво био оболио, те се лијечио у Преблауу у Корушкој. Огуда добијем од њега писмо 12. по рим. 1904. у којем ми се захваљује на. књижици. Писмо је врло тужно и пошљедње, које ми је писао. Гласи овако: Преблау у Корушкој 12. авг. по рим. 1904. Поштовани и љубазни пријатељу. Брат мој Димитрије послао ми је овамо поднесак ваш Славном одбору „Српске пчеларске Задруге и (какве нам требају економске школе?) који сте имали доброту на мене упутлти. Дошао сам овамо да се лечим од два недуга, али ево већ иротекоше 10 дана а недузи не попушгају већ трају и муче ме жестоко као и прије доласка мога овамо. Већ видим да се ни овде не ћу помоћи те ћу морати после обилатог напптка ове киселе воде к специјалистама у Беч, који ће ме по свој прилици безпомоћна и безуспешна вратити ко своа сн, да се мучим до конца. Ударих у елегијски тон и нехотице а хтео сам само да вам се најтоплије захвалим и од срца благодарим што у претпоменутом поднеску вашем иоменусте с хвалом и похвалом неко моје настојање учињено прије 27 година које је морало бити тако незнатно, да сам на то већ сасвим заборавио. Но племенитост и љубав ваша истаче скромни и сукромни чин и неку заслугу моју високо и јавно а тим јавним признањем с надлежне стране тронут сам слаб сам и немоћан старац, те иримчив за добру реч, за израз љубави од стране дсбрих људи до суза, и милија ми је ваша сведочба и ваше признање од ордена господствујућих! Мучио сам се, напрезао сам се целога века и више својих слабих сила, те сам страдао и изнемогао и сада само веготирам. Мучили сте се u радили и ви од јутра до мрака, но

108