Српски пчелар

хвалите Бога и благодарите му вину и до века, што сте муком својом и разноврсним радом створили и урадили много те ћете дуго дуго живити у спомену ваших поштовалаца и благодарних честитих ученика ваших. Нисте бадава живили и не ћете, не бојте се, не ћете сав умрети и оставићете након себе и својима часно име а то је најглавније. Примите израз овај и то уверење во благо! Здраво дакле и хвалите Бога, што можете да радите, а не само животарите као бедни. Иларион Руварац арх. Из тога се писма види јадно стање Ил. Руварца, а види се такође да му је годило, што сам ~Српској пчеларској Задрузи“ предложио да се у славу његову приреди изложба, зато сам ја с нестрпљењем очекивао главну скупштину ~Српске пчеларске Задруге, која је заказана 1. (14.) сеитембра 1905., на којој бих ја истакао заслуге арх. Ил. Руварца за пчеларство и гдје бисмо му дали достојну почаст и поштовање. Али прије него што се скупштина пчеларска састала, испусти своју племениту душу арх. Ил. Руварац 8. (21.) августа и на скупштини умјесто да га прославимо и почасну му диплому однесемо, јавља предсједник Ђ. Коларовић да је многозаслужни арх. И. Руварац основалац катедре за пчеларство иреминуо и да се туга и жалост наша за великим покојником забиљежи у записник. Нема дакле више Иларијона Руварца, даровитога, чувенога и славног испитивача српске историје, основаоце нове критичкоисторијске школе, најбољега познаваоца ‘шта треба наши богослови да уче у богословији, па да буду добри родољубиви свештеници и учитељи својему народу у свачему, основаоцу катедре за пчеларство прије 29 година и по томе најзаслужнијем родољубу српскоме за подизање пчеларства, те врло корисне гране економске, на. чему ће му вјечито бити захвалан наш сиромашан народ. Арх. је Иларијон Руварац био милостива срца, помагао је сиротињу а није хтио да се то зна по ономе: што ти да десница, нека не зна љевица. Био је радикалан у својој струци историји. Па тако је био радикалан и у свачему. само се није смио показивати као такав, јер му је калуђерство стајало на путу. Он је био калуђер старе школе и као

Иларион Руварац арх.

109