Српски пчелар

кулативнога ирихрањивања била би добит из нчеларења једиака нули, а са спекулативним прихрањива кеи уздигли су пчеларење Хановеранци дотле, да од њега могу живјети. Дакле сваки треба свој крај добро да позна, што се тиче наше, па ће онда инати, је ли потребно да своје пчеле у ирољеће прихрањујо спекулативпо или да не прихрањује Напошљетку мора се споменути ово: Кад год паша иреко љета престане за њеко вријеме, тада треба своје пчеле спекулативно прихрањивати, да не би матица престала носити јаја, да не би друштва ослабила, која не би могла будући слаба никакве користи донијети, кад послије опет удари бујна паша. У сваком крају има интервала кад паше нема ништа. Али послије мршаве паше долазе и бујне паше. Зато да би могле пчеле бујну пашу добро употријебити, мора пчелар за вријеме мршаве паше спекулативно прихрањивати своје пчеле, да друштва не ослабе. Друштва морају бити увијек јака, увијек прииравна за бујну иашу, јер самз јака друштва носе коризти пчелару. Слабице пе вриједе ништа.

Јов. Живановић.

Српска пчеларска задруга.

Српска пчеларска задруга у Руми одржала је 3. окт. (о. г.) гвоју редовну сједницу у иросторијама српске основне школе. Скупппини је предсједавао преч. госп. r B. Коларевић, потпредсједник Пчел. Задруге, који је отварајући скупштину држао красан говор о узроцима, који су помагали, а који пријечили пчеларењу наших старих Срба пчелара. Као главни узрок, гајењу пчела истиче велику потребу меда, а особито воска, који се употребљавао не само у црквама, него и у обичним кућама; а као узрок пропадању ове гране економије истиче великп производ шећера, који је знатно снизио цпјену меда, а тиме дао уједно повод пропасти многих пчелињака. Даље говори о задатку срп. пчел. задруге,, која иде за тијем, да се ова грана економије што боље подигне и што више одомаћи код нашега i арода. На свршетку

173