Српски пчелар

У мојем је крају Јлавна паша ночетком јунија и ја сам априла мјесеца, у којем има доста цвјетнога прашка спекулативно прихрањивао ceoje пчеле, а доцније њеке нијесам, iia нијссам разлике нашао никакве између нрихрињиваних и неприхрањиваних друпиава. Али наравно друштва су била јака и једна и друга. Ја сам ирестао спекулативно прихрањивати и мјесто соекулативнога прихрањивања увече сам дрљачом превлачио преко заклопљенога cafea. Тај је рад био код мене усојешан, јер поред превлачења дрљачом у мојем крају у марту мјесецу већ има помало наше, цвјетнога прашка,* што је увијек утјецало добро на множење друштва само ако је бидо вријеме погодно. Осим тога j”a узимљавам врло јака друштва у јесен, јер их епајам по два у једно. Од три стотине сведем снајањем на сто педесет по, ономе Ђерзонову: У јееен спајај, а у нрољеће рој. Презимљавам их на бијелом босиљку и ако година омахне, ја им додам шећера, колико треба, јер на шећеру презиме пчеле тако исто добро као и па меду од бијелога босиљка. Оквире све оставим у кошници и колико је могуће, да су сви пуни. Оеим тога гледам, да ми буду у кошницама све младе матице, које до мркле јесени легу. По томе онда моја друштва улазе у зиму с младим пчелама, које ће моћи на прољеће сабирати рђу, док матица не изведе које коло младих пчела. А кад удари прољеће, моје су кошнице пуне меда, само се но један оквир с медом дрљачом гфодрља, да матицу изазове на ношење јаја. Дакле узимити врло јака друштва са младим матицама и с нуно добра меда, а у прољеће продрљати по који оквир са заклопљеним саћем за мој крај је врло добро и спекулативно је прихрањивање сасвијем сувишно, јер мед би био потрошен у тартањ. Напошљетку и немогуће ми је толико кошница прихрањивати. То ie огроман посао, који се не исплаћује, а није ни потребан. Друго је то код Хановеранаца. Тамо је таки крај, гдје се без спекулативнога нрихрањивања пе може апсолутно пчеларити. Без спе* а цвјетнога прашка има доста,

172