Српски пчелар

таве сахате задржава пчеле од посла. Око подне није добро радити ни за то, што у то доба излећу младе пчеле на игру и чишћење, а младе матице на спаривање. Зато, и ако с пролећа до ројидбе можемо радити око кошница и у подне, када настане ројидба и када се можемо надати да ће младе матице почети излетати на спаривање не треба од 11 до 2 сахата нипошто отварати кошнице, нити око њих радити, јер тиме можемо да збунимо младу матицу, која је излетела на спаривање, па да залута у ту туђу кошницу и да пропадне. Старији пчелар, који не преза више од сваке жаоке, најрадије ради око кошница за хлада, а то је изјутра до 9 сахати и после подне од 4 сахата до вечера. За Зајутра и пред вече, док је мања врућина и слабији лет, боље је радити око пчела и за то, што ће нам тада и туђице мање досађивати, којих има увек у време слабије паше на пчелињацима. Ово што сам до сада рекао, тиче се прегледавања кошница. Остали послови на пчелињаку, свршују се како који. Тако н. пр. пчеле се искуцкавају из плетара и опијају, ујутро рано, док су још таште и пошто су јуче нанесени мед бољи разместиле у ћелице, јер када се увече искуцкавају пчеле, силан тај дан нанесени мед излети из ћелица. У вече није добро искуцкавати ни зато, што прекодан саће од врућине одмекве и ослаби, па хоће када се куцка и када се кошница треска, да отпадне. Вештачки се роји, када је најживљи лет, ато је око 9 —lO сахата пре подне. Пред вече се свршује највише послова на пчелињацима. Пред вече се прихрањују пчеле. Пред вече је најбоље додавати и пуштати матицу међу пчеле. Пред вече се спремају кошпице за пренашање и пренашају. Пред вече се спајају и појачавају друштва. Ако досађују туђице када истресамо мед, најбоље је празно истресено саће у вече враћати у кошнице, када престане лет. Као што видимо, разни послови на пчелињаку раде се се у разно доба дана. А има послова као што је н. пр. истресање меда, који се раде по читав дан. Оквири се ваде од јутра до 10—11 сахати, за тим се мед истреса, а иред вече се празно саће враћа у кошиице. Ко има

11