Српски пчелар

ни мало, не помаже му ни уштрцавање серума, него мора умријети. Тако ће бити и са пчелињим отровом. Ко има по својој ирироди антиотрова пчелињем отрову, томе не ће отећи оно мјесто, гдје га убоде пчела, нити ће осјећати велика бола од убода пчелињега. Који пак пчелар нема ни мало антиотрова, антитијела у својој крви против отрсва пчелињега, тога ће спопадати грознице од убода пчелињега, бљуваће, излазиће по њему бланде, отећи ће му све тијело и тешко ће се навикнути, да може пчеларити т. ј. тешко ће доћи до антитијела, до антиотрова, да може сузбијати отров пчелињи. А ко има њешто антиотрова, внтитијела у својој крви, томе ће отјецати мало од убода пчелињега и убодима пчелињим добгваће тијело његово све више антиотрова, да му напошљетку не ће ништа отјецати тијело од убода нчелињега. Ово би тумачење било по аналогији диФтеритиса са бактеријолошкоlа гледишта.

Јов. Живановић.

Разговори о пчеларству са почетником.

Пише : Ђ. Коларовић.

Пит. 47. Кажете, да се задржавају пчеле у нослу, када се око њих ради, када је најживљи лег. Па у које доба дана је најбоље радити око кошница? Одг. Мало пре у нашем разговору (Пит. 16.) рекао сам, да је за почетника, који се плагаи жаока, најлакше радити око кожница онда, када је најмање старих пчела код куће, а то је у време нај јачега лета од 9 сахати до подне. Тада је за почетника најлакше радити, али није и најбоље, прво, што је тада већ јака врућина, а друго, што се пчеле прекидају и узнемирују у послу, па још ако се пчелар јако служи димом, што почетници радо раде, само да би што већма укротили пчеле, тада настане у кошпици мамурлук, који по чи-

10