Српски пчелар

сандучета може се на отвор оваке кошнице поставити стаклено звоно са почецима од саћа. Звоно треба облепити земљом, да је пчелама помрчина п због сунчане топлоте, а осим тога покрити каптаром. Ко нема оваке кошнице може то постићи и са Живановићевом кошницом, само је овако саће због величине теже слати на даљи пут а под кров неугодно наместитп звоно. Ко то хоће са овом кошницом да радп, треба у оквир од Живановићеве кошнице да уметне четири оквирчића, који сасвим пспуне цео оквир, па ћемо имати четири за шиљање и продају згодна сата. Разуме се да плодиште мора бити одељено од медишта ханемановом решеком, да матпца не уђе у медиште и не залеже саће. Овакав посао ради се за време бујне паше, а и храњењем кошнице. Пчелама се у вече даје доста чиста течна меда да га нреко ноћ унесу у саће, па на тај начин имаћемо за неколико дана пуно саће. Кад је пуно и почну га пчеле затварати, да буде беље, треба сада давати пчелама растопљен шећер. Тако ће саће бити бело као снег. У трговинама са пчеларским прибором могу се добити под именом „boxes u четворне стаклене чаше. у које пчеле израде саће, али је са тим тежи посао и теже продатп оваков мед јер се у рачун мора узети и тај ~boxes“. Требало би свакако, да на изложби буде меда и у саћу на разне начине припремљеног. Тешко је једноме све, али сваки понешто па можемо много показати. (НаставиДе cej.

Марко Шаула.

Разговори о пчеларству са почетником.

Пише Ђ. Коларовић

Ако се случајно приликом пуштања првенца стара матица пзгуби, рој ће се вратитн у своју маторку, па ће се кроз неколико дана пустити са младом матицом. Ако је кошница јака а време лепо и паша добра, после нрвенца кроз 8— 9 дана пустиће иста кошница други рој са младом матицом. Тај се рој зове другенац. Други трећи дан и сутра дан пушта кошница и трећи рој. Тај се зове треНенац или треНак и т. д. Јако друштво крањских пчела, хоће да пусти и по десет ројева

69