Српски пчелар

СРПСКИ ПЧЕЛАР

ИЛУСТРОВАН ОРГАН „СРПСКЕ ПЧЕЛАРСКЕ ЗАДРУГЕ”

У Ср. Карловцима, I. јулија године 1908.

УРЕДНИК Јован Живановић

Бр. 7.

Чланови оснивачи „Српске пчеларске задруге у Руми“ плаћају једанпут за увек 50 круна, а редовни чланови I. реда 6 круна годишње; добивају једни и други лист бесплатно, а чланарину нека шаљу: „Управи српске пчеларске задруге у Руми“. Који нису чланови задруге а желе имати лист плаћају 6 Круна претплате.

Година III.

Пчеларски календар. Јулиј.

У многим Фрушкогорским местима престаје крајем овога месеца права паша. Истресаљке ћуте по закуцима, а пчеле тек пабирчећи животаре. У тима крајевима ?крај је и ројидби, јер ројидба је у тесној вези са пашом. Чим паша пресече и нагон за ројидбом малаксава. У том случају терају пчеле трутове из Кошница. Где тако стоји с пашом, тамо се до сада морао пчелар побринути, да му све кошнице дођу до оплођених матица, јер чим почне избацивање трутова, није пчелар сигуран да ће доћи до добрих и оплођених матица. Казали смо већ у прошломе месецу, да су најбоље матице, које се излегу у ројидби. Зато нека пчелар ма у плетарама остави неколико ројчади ради залишрих матица, да не мора кубурити ако би му која американка остала без матице. Где са јулијем престајо свака паша, ту морају кошнице у то доба имати меда, као да he сутра зима ударити. То је случај у нашим планинским виноградским крајевима, где се обично са липом завршује пчеларска берба. Међутим друкчије ствар стоји у равноме Срему. Тамо у друтој половини и крајем овога месеца почиње главна паша на беломе босиљку или старачцу. Ако је старачац медовит, истресаљке зврје, аројевисе паројче.

Излази месечно једанпут.