Српски пчелар

Где има старачца тамо се могу и у јулију добивени ројеви остављати. Где паше нема, треба позне ројеве враћати натраг у њихове маторке. Мада има паше треба познии ројевима додати израђено или вегатачко cahe, да се гато пре спреме за зиму, јер и најбоља паша уме наједанпут да пресече. као гато је овде био случај прошле године, и онда од позних ројева нема пчелар ништа. ТТТто се веБма примиче јесен, мора пчелар бити све обазривији када истреса мед. Ако паша траје. он he старији мед помало истресати а нови од старачца остављати пчелама за зиму. У кошницама увек мора бити меда, колико пчелама за зиму треба. Пчеле и саме опомињу пчелара када треба са истресањем меда да престане. Када приликом истресања меда нема туђица и када пчелар може без бриге да вади оквире а туђице не наваљују на отворену кошницу, знак је да је пчелама добро и да паша још траје. Али, када туђице као помамне наваљују на отворену кошницу, то је за пчелара најозбиљнија опомена да престане са истресањем, јер паше нестаје. Лета треба у том случају стеснити, док туђаце нису отеле маха. У овом месецу пренашају се коганице на бољу пашу. Пренашање и ако је мало потежак посао, доноси пчелару велике користи, не само зато што пренашањем долази до меда, него и до јачих друштава, до укрштаја. и до вреднијих и здравијих пчела. Пренагаањем се стаје на пут пчслиној кузи и утамањује се метиљ у кошницама. Зато коме је год могуће, нека ма у Двв три године један пут пренаша своје кошнице. Како се кошнице пренашају, наћи he пчелар у „Разговорима о пчеларству пит, 26., 27.. и 28.“ Слабице треба чувати од метиља. Cahe које не могу пчеле да покрију, треба повадити па насумпорисане у добро затвореним сандуцима чувати.

Ђ. Коларовић.

Пабирци из пчеларства, 1.

Кажу да треба око пчеле полагано радити тако да пчеле и не осјете да се око њих ради. Треба дакле стећи вјештине, кад се ради око пчела, да их не узнемирујеш. Данас има одређена правила, шта ћеш радити, кад додајеш матицу нову којем друштву, како ћеш додавати матичњак, шта ћеш и како ћеш ра-

98